Delo, 01. 04. 1894., str. 126

0 КЊИЖЕЕН0СТ11 119 Шекснир допасти и оном који воли каламбуре и скаредне алузије. Али за ово будите сигурни, и ја бих желео да вас то учннп и скромнијим и поноситијим у исто време : кад вп будете у једном великом писцу потпуно ужпвали, кад будете разумели све стране његова духа, и будете умели оценити оно што je најбоње у његовим делима, тога ћете дана ви бити врло блпзу њега. . * Зато треба сматрати као златна она правила о васпитању мншњења и укуса. Ко се, господо, буде њих држао, ко на тај начин буде прилазио чптању и проучавању књижевности, томе he се она постепено открити у свом пуном значају и свој својој лепоти. Пред њим ће она широм отворити своја богата врата, иза којих се. као у очараним дворњма, простиру безбројне и недогледне галернје, у стиловима свију времена н свнју народа, пуне неизмерна блага по изобпљу и неоцењива по својој вредности. Оно је ту доношено п слагано вековпма. Са свпју страна света долазили су људи, најумнији и најодличнији, н свакн је од њих донео што је најбоље и најлепше имао. Песници су долазилн, и филозофп, и историци, и путници, и државнпци, и беседнпци, сваки са својим драгоценим прплогом, да велико благо увећају плодом својих најплоднпјих часова. Времеје посејало успут њнхове гробове ; али оно што је било најбоље код њнх. оно што је као свети пламен горело у њпма, остало је да светлп и даљим покољењпма. То су онн „Светлп Гробови”, које је наш велики Змај о^нако лепо опевао. Благодарећи књнжевности, оно што је било најбоље у њима, бесмртно је. Све пролазп : људи, друштва, народи пропадају ; најумније научне теорије и најлепшп техничкн проналасци застаревају ; слике, статуе, палате, нестају једна по једна; ни саме развалине, као што знате, не трају вечито ; само књига остаје, вечпта књига о човеку, његова књижевност, — украс и утеха, зрак н боја. цвет ума и душе људске То је наш предмет, господо. Нека нам је срећан рад ! -рОГДАН ПОПОВИЋ