Delo

12 Д Е Л 0 — Тада, впкну он веселијс, тада није било ово и ово (и он показа прсо браду, па мангију). Је л' ?... То је био живот, нрави жпвот! Ми смо другови (окрете се учитељу), па сад претресамо из те торбе ... Ето, где ми се онет враћа оно старо... оно... но, та снови само, пусти снови.... Право да кажем, увек сам мислио, да човек не треба дуже да живи од младости... Шта ће ? а?... Је л’, учитељу...., шта ћемо ми сад ? Ту спусти руку на учитељево раме и задрма га свег. Како је њега било лако затрести ! Учитељ се брзо приже асталу, и уграбп уз то да ме погледа и да се на ме осмехне — као да хтеде рећи : гледајте га само ! ? и после готово прошапута : — А шта то ? — Кажем : чим се почне да стари, да се мре... А ? Учитељ поче да извлачп раме испод ионове руке и, онако исто, гласно рече: — Гледај га сад? — А зар пије бол>е ? Овога иута ннги со впше зачуди, нити му одговорп. Само заврте рамени.ма, погледа себи у ноге иа у попа и једва дочека, да узме шољу са механџиског служавника. После је разговор пшао лакше и одмереније И учитељ се мешао, испрва истина сав збуњеп. Увек при првој речп покрене п руке и ноге, сплете се ту оиако седећн и обично је носле сваке друге рочи рекао: ви’те, како да се кажо ! и онда јс обично само раширио руке, извио рамена, свио веђе н довршивао са : «Ето тако !w У његовим речима било је много од оних, што су некад бпле «у модии, а сада чудновато дирају уио, па и ту сваку ои je нарочито и са уживањем изговарао, као да је тим хтео рећи : „Овако је боље!” Већ сам знао да учитељује око двадесет годпна, да јс испочетка имао неколико „отличних оцена(( и да јс после тога бнло свакојаких «через неких Фамилијарних ствари”, да сад има осамдесет ђака н како ради: «Ви’те, рече, сваке ноћн, како да се каже, радим до зоре. Сад пма, шГтс, у програму пска внша знања из природе... неке таке ствари (и он направп у два три маха руком по асталу неке неправилне