Delo

П Е С Н II К 25 У земљу ту ја идем с народом, ја сам му вођ. За милијуне осећам ја, за милијуне говорим ја, за милијуне борим се ја, за милијуне вапијем ја, зовем се Српство, правда ми је бог, слобода ми је обећани крај, куд духом тежнм из ропства вековског. * Ој, дивни крају, слободе, братства, вечити мају, ти, обећана земљо патником, наградо сјајна за муке жестоке. за проливене крви потоке, у тебе песник води народ свој ! •» Јер ја сам мис’о и ја сам вођ ! Кад збацим роду с руку окове, довешћу га у твоје просторе, нросветна сунца где удиљ горе, иратећи мисли полете смеле, у бескрајне ти дивне пределе, под окриљем слободе, закона где влада Разум, Разум и Срце. На утакмицу духова слободних, пред светли престо вечног Разума донеће Србин дивне дарове свог ума и свог срца великог. И народи, што престо чувају, раступиће се пред младим братом и рећи ће : ,,Он од нас већи је, већи је срцем, умом нам раван је“ ;