Delo

„Ако тп то желиш, драго моје, радо ћу ступити у управу“, рече проФесор иријатно. „Ја да то желим? Ко је то казао? Какотмтоможе пасти на ум ?“ одговори госнођа раздражена. „Де, де! Ти тако жнво водиш рачуна о Фабрнцн господина Мортмана, на ћу н ja радо да учиним једну љубав нашем младоме пријатељу. Ја сам дакле гогов. да ступнм у управу, господине Мортмане!“ „По хиљаду пута хвала“, одговорп овај, па у својој радости и не примети израз лица проФесоркинога; он подиже чашу и рече: „Тако је дакле све у реду, и сад неће више дуго трајати да Фабрика буде готова.“ Госпођа Венке нађе се у невољн. Поверљивосг, ко)а се изродила између ње и Моргмана, била јој је већ врло тешка; видела је јасно, да је њен муж тачно посматрао сваку реч и сваки иоглед, којн изменнше. и знала је, да је он смаграо, да је она стунила у савез с овим младим човеком, да би Фабрпци живог дала. То ју је гризло: алн све је у ствари било друкче. II она осећаше, да би њена часносг према сарев њивом мужу пзвукла краћи крај, када би покушала, да сс брани п да би заплет иостао јеш већн. Али баш та околносг, игго је иротиву свога обичаја напустила објашњење, мучила је, и доведе је до несигурности у њеном односу нрема мужу и према странцу. Томе се придружи, да је ових дана први пут осетила, од чега се толико бо)ала, да бп јој се син могао отуђпти или да би се бар између њнх могло шта испречитн и разориги безграничну новерљпвост, у којој су дотле жнвели. Кадјена послетку сав ток стварп између Марнја и Албома чула од самога Аврама — он je иричао с обореним очима н још сав ужаснут од онога, шга је урадно — загрли га мати и повнка: „Али за Бога, зар су тс зато тако снлно окупили? Зар тп мирно да гледаш, да се твој најбољи иријатољ тако мучи? Храбро си иостуиио, Авраме!“ Он јс плашљпво погледа н први пут оиази брижно, да нема пот пунога новерења нрема њој. У том јој тренутку паде и на памет. даје некако чудновата ствар, да баш ради противу свога мужа, да сама учп нешто шго је отац одбацивао, да га хвали радн стварп, о којој је знала, да је њега ожалостила н ужаснула. Госпођа Венке често је пута помислила, да ће моратн доћи тренутак, када ће снну бнтн јасно, колпка је ировалија између оца и матере у најважнијим стварима. Мислила је на велпка религијска питања и била је на то сиремна. Хтела )е, када Аврам толико одрасте, да мора о том пзићи на чисто, да му кажс јаено и разговетно, да она ннкако не верује у све то, у што други људн верују. II више је пуга већ с њнме говорпла о тим стварима. Било је свакојако тешко; али се ипак увек надала, када буде говорила часно п искрено, да ће се морати уверити, да се у свему може на њу ослонпти и ако она баш нцје нсте вере, које j'e остали свет. По своме мишљењу