Delo

0 Т Р 0 в 35 здравп је добродошлицом у својој краљевини, но којој је одмах хтеде нровести. „Али ја сам видела, да сте у великоме нослу ; зар можете тако одмах да оставите nocao'? Ради мене не смете —“ „А, није хитњс : рад је ношао добро, на ће га свршити н без мене.“ „Тако је!“ — мислили су раднпцп, који нису могли иојмити, зашто је шсф — како се дао звати — на један мах скочио на камен и зашто је викао н заповедао: кад су нак видели госпођу, разумели су све врло добро. Одоше сада заједно кроз зграде н он јој је све објашњавао. Она је уживала у томе, да види све ове чудновате установе, а он је оиет уживао, да чује њена са свпм нестручна шггања. Они се дакле људски насмејаше и дођоше, у веселом природноме расположењу, на послетку до зграде, у којој с.у биле канцеларије, н уђоше ту да пробају нортско вино. Међу тим je Фабричко звоно звонило за ручак и радници одоше гомилама или у варош или у раднички стан, где се налазила триезарија. II канцеларијско особље беше огишло, када је ово двоје стигло до зграде. Ходннк. који је водио до приватне кацеларије, био је нун челичних и месинганих машинских делова, који су овде билн насдагани, даза први мах буду склоњени и оснгурани: Мортман замоли за оироиггај што је овде тако тесно. Канцеларија шеФОва као да беше једина у Фабрици, која изгледаше, да је готова: била је у енглескоме стилу, u лено и угодно намештена. Кад се госпођа Бенке спусти на с-ОФу, превучену зеленом кожом, цела јој ова ствар поче бити озбиљна: било је тако тихо и безиједне жпве душе, нити се чуо човечји глас нити ларме од гвоздених плоча или удараца од чекића, само се овде онде чуо ход кога радника, којије журио на ручак. „У осталом ја морам скоро ики,“ рече она u одвеза траку са шешира .- било је топло. „А не, имамо довољно времена; Ваш муж Вас тек не чека нре ручка ‘?“ „Не чека, у осталом он је данае еФОр,“- одговори она у шали, али се нокаја у истоме тренутку : јер је видела, да је он то схватио као нешто, чему су се њих двоје обично смејали, а томе није била рада. „Ваш муж је у оншге впше заузет. него ли шго би морао.“ „Више заузег'?“ „Па да, ја као велим, када човек има жену као што сте Ви ! Човек, који ;е тако срећан, морао би. чини ми се —“ „Молнм, молим, господнне Мортмане! Будиге корекгни, ако смем молити !“ „Али Вн баш нећете, да ја будсм коректан, мидостива госнођо !“ 3*