Delo

0 Т Р 0 в 37 V пријатној слободн. не бојећи се непрес-тано, да ће он прећи границе. Она дође кућн добре во.ве : одавно се нпје осећала гако весела и млада п лака — па и њена савес-т била је лака, пошто ra је упутила како ваља : сад је бнло све у реду ! Седе за клавир, да нрекрати време, док не бп проФесор и Аврам дошли кућн : али на скоро опет устаде п удешаваше своју косу пред огледалом. Певуцкала је песмицу. Међу тим је Аврам седео стешњен међу својнм друговима, а нроФесор иоред председника општине. Велпка дворнпца школска била је ирепуна деце и одраслих. настала је нееносна врућина п врло мешовита пара. Неуморни ректор сгајао је на катедрп и делио је нспитна сведочанства, прозивајућн ученике редом којим еу ноказали успех на испнту. Пошто је ректор ирво унутио неколпко речи матурантима, који су имали да иређу на универзитет поче са горњим крајем четвртога латпнскога разреда, па после иређе на друго оде.љење. „Ханс Егеде Брох !“ прозва ]»ектор. Он је бно нрви у целрј школи. други иак био је Аврам Кнор Левдал. Аврам брзо усгаде : ннје могао ни сањати, да се толико помакао у напред. ма да га je на исииту нослужила срећа. Потраја мало, докје могао пзићп нз клупс. ПрОФесор погледа за њиме, да му да знаке одобравања, алн Аврам не дпжс очцју. Ректор му дадс сведочанетво са речнма : „Ти си бно вредан. Авраме, па си с гога леио н ноложио испит: нека бисмо ми — твоји учитељи — п у д}»угом погледу с тобом били задовољни!“ Аврамова сва радост била јс нрошла : једва оде до свога места п учини му се, као да је са свим охладнело п онемело у дворници пред свима оннм хладним очпма, које су се управиле па његову окривљену главу. ИроФесор Левдал се доста ошгро иромешкол,и : сад, мишљаше он, може већ битн доста : нпје му баш бпло право, игго му je син јавно жигосан. II читање сведочанства се настави, оцеви н матере пажљиво слушаху док дође на ред оно име. на које су чекали. Тада бп нм оживело лице у тренутку, када би драги син стајао пред катедром. али мало по мало облада свнма равнодушност : бн им несносно у топлоти и пожелеше само, да дође крај, да би ректор могао држати завршну беседу. За малпшане пак било је читање сведочанства са свим друга ствар. Частољубље п понос, разочарање и очајање — све до неосетљивости : нс})асположење п мржња, бес п злурадост — све до осветљивости — свс то ирође кроз густе ])едове малнх глава : беше то права сирема за живот у вешгини иротуривања у напред, нрестизања, на ма само н за један број : једнакост и дружевност се заборавише, да бп се научило, да се замисле у борбп за ранг и славу : учпше се, да нрема вишим буду нерасноложени. а да ниже презиру. II док за више година није ни најмање казано или учињсно, да се мучна тековпна знања начнни заједничким радом у радости и братетву. гако се ни сад на концу године ни једном речју