Delo

КРИТИКА II БИБЛПОГРАФИЈА 569 Н о u s t о n S t e w a г t C li a m b e г 1 a i n. La Bosnie sous le protectorat de l’Autriche ; у La B i b 1 i o t li e q u e U n i v e rselle 1892 г., књ LIV, Април—Maj, стр. б и 349. Ова студија ои забележена у неколиким нашим књижевним листовила. али ни до данас не изађе опширан ре®ерат о њој. Знајући пак, да питање о Босни и Херцеговини заЋима непрестано све духове, како у Србији тако и ван ње, решили смо се да је прикажемо читшцима Дела, тим пре, што је њен пнсац Енглез, „који етрасно волп Босну, земљу и народ“: и што је изнео многе мане и погрешке аустрнске администрације и њене ценгралне унраве, не устежући се тога нп мало, па ма га стало п пријатељства Калајевог, чнје ретке државничке особине он веома цени и поштује. Одмах у почетку своје студије писац се ограђује да не говори ц ако то чннн — о иолитичкој сграни самога питања. налазећи да је немогућно говорпти о томе искрено а да не увредн једну илн другу страну, а, можда, п њих внше у псто доба. Ну то му ништа не смета да с-тварп носматра онаквс какве су. jep завити рану задану једнима, вели он, довољно је рећи много зла о њпховпм нротивницима. Писац са свим оправдано примећује, да је о Боснп у опште веома мало писано, па шта внше за њу се нико не интересује, ма да је веровлтно да ће једнога дана постатн стожер. око кога ће се развнјати целокупна евроиска политика. Да се појавн случајно какав непредвиђени заплет, вели он. а то је врло могућно, Еврона бн бнла неспособна да да правилан суд о догађајима — пала бн на милост и немилост политичких интриганата, док би међу тим мн, западне нације, продужнлп читав низ будалаштина, које еу нам у традицнји само кад је у питању европски југ. Колико истине ! Писац је два пута био у Боснн, бавећн се увек неколико месеца, а говорио је са људима пз разних класа CBiiiv вероиеповести, „ласкајућп себи. како он то рече, да је све посматрао отвореним очима и да је чист од сваке националне, полптичке и верске предрасуде“. Болећи страсно Босну, земљу п народ, он се слаже са онима, који би хтелп да помогну Боснп да сачува јединство п етннчку независност, коју је бранила кроз толике векове. „Не иоверавам се онима, велп даље. па ма колико биле племените њихове намере, крји би хтели, под пзговором да је ус-реће, да je прксаједине овој илп оној народности н да збрншу са карте реч : Босна. Не. да сам Бошњак, ]а бих жнвот дао да останем Бошњак — за мене то ос-ећање превазилазн свако друго!“ Пшпућп горње редове, у неописаном узб.уђењу, иисац их је базирао, мислнмо, на принцину народности ?! У осталом. и он. као аустриска унрава, ствара „земаљскн језик“ и „бошњачку народност“: па шта внше сматра, ,да је дужност с-ваког поштеног човека да примн безусловно окуиацију Босне Ауетрнјом. пошто је само Аустрпја земља, која је може усрећитн“.