Delo

KPIITIIKA II БИБЛИОГРАФИЈА 57 Г чито осуђује агитацпју од стране Србије, која се служп још п овим средствнма: „распростирућн по својим листовнма лажне вести о ономе, што се дешава у Босни, а те исте вести понавља после европска штампа‘С Ну, нека се не мисли, велп одмах даље, да ја немам снмпатија за Србнју Г На против, то је земља достојна дивљења: признајем још, да у словенским аспнрацнјама пма нешто што ме узбуђује, а то је жеља да сачувају нарочитн облик њихове цнвилизације и не допусте да пх порпмљане ну, у овом случају, „Велико-Србп“ пмалн бн много да науче од Бошњака, а што се тиче ,,Велико-Хрвата“, они нпсу чак шта више способнн ни да науче — онп су нзгубилн све најлепше и најкарактеристичнпје словенске одлпке“. У петом одељку писац се бавн тешкоћама, крје пма да савлада Аустрнја: говорн о њеној полптнцп и шта се може очекпватп од ње. 0 свему томе он није био ни са које стране званично обавештен. Он судн нрема ономе, што је чуо н видео на лпцу места. те је за то врло могућно, вели он. да сс вара у многим својим посматрањима. Ево прпнципа, на којима се базпра аустриска политпка у Босни : 1во. Успостављење политичког и етничког једннства Босне. 2го. Поштовање свнју стечених права, те према томе одржање базиеа соцпјалне п судске организацпје, на којпма почпвају у Боснн нмаовина и судска практика. 3ће. Савршена верска толеранцпја н моћна заштнта свих верских ееката без разлпке. 1-то. Развптак богаства у зсм.љп подизањем и потпомагањем земљо])адње и индустрије, стварањем добрих путова, грађењем железнице, редовном експлоатацијом рудника, шума и т. д. Програм је нзврстан, као што то и сам писац са задовољством констатује, па пошто влада ужпва нзузетне користн, јер је управа поверена једном човеку — Калају, којп нма апеолутну власт, а који се одликује ретким државничкпм особинама. то се нисац нада, да ће Калај моћи извршнти овај програм. без ларме н рекламе, за десет година, што бл требало једној парламентарној владавини више од пола столећа ... II онда, у највећем одушевљењу, узвикује : „после свега тога што је покушавано од две хпљаде годпна, паметнн људи прпзнају са Плагоном, да је најбо.љн облик владавнне онај, који је оличен у једном добром тиранину*) — Босна га нма данас"!.. Писац налази, да је Босна учинила велики наиредак за овпх 16 годнна, јер, поред Калаја, Аустрија је нзабрала најенергичније и најспосо'није људе из осталих својих покрајина,. који данас ]>аде на благостању Босне; те сматра „да је очпгледна истина да је Босна у данашњем часу, у впше односа, оставила иза себе не само СрбиЈу, већ ii многе аустриске земље“. Снгурност је у Боснп, по нашем писцу, можда већа но и у једној европској државп .. . Да су весела наша браћа! *) У ^поштеном anco.ii/TitcTuu, хтсо је да каже ! Слагач.