Delo

96 Д Е Л 0 Наглпсивши овако присну всзу између трусова и вулкана, X у м б о л т их је подједнако Формулисао као „реакције успјачотечно унутрашње масе земљине па површнну јој,” и тиме језасновао теорију о hhcio и искључиво вулканској природи трусова. Ова се теорија одржавала у Геологији све до најновпјега доба. Излишно би било да наводимо све представнике њене, јер се она није имала нгга више ни да проширује пп дотерује од облика, какав јој је још X у м б о л т дао. Поменућемо само да је најзнатнији представник њен био у педесетим годинама чувеии иемачки геолог II ау м а н (С. F. Nanmann), према којем je и наш Г1 а и ч и ћ израдно свој уџбепик «Минералогију и Геологпју”, те се с тога и код њега о трусу говори у самом одељку о вулканизму н у присној вези с вулканима. Као један варијанат ове теорије о вулканској нрироди труса развила се на истој основн (плутонизму) хипотеза о козмичким узроцима трусова. ослањајући се у појединостима поглавпто на статистпчкс резултатс, које су у разним својим списима нзносили : А л е к с и с II е р е ј (Alexis Реггеу), Роберт Малет (R. Mallet, Клуге (Klnge), Шмит (Ј. Schmiđt), Фукс (К. Fuchs) и други неки аутори и којима се показивало, као да честина и јачина трусова у многоме стоје до положаја Сунца н Месеца, до годишњег и дневног доба и до барометарског стања (притиска) ваздуха. Неки од ових ресултата са свим су поуздани: Факат је на пр. да се трусовп често јављају у везн с ниским барометарскпм стањем (јаким иритиском) ваздуха.’) Остали пак резултатп или су илузорнп, или су добили значаја само на основп непотпуиих статистичких података. Ппко на пр. нс сумња впше у то, да нам Статпстика показује више трусова који су се ноћу досили једипо с тога, што се многи нотреси услед дневпог жагора и не осете, док их се ноћу, у нотпуном миру п тишини, много впше може запазити. Пу тако лако није се могао жрт* III*) НроучавајуКи многобројне грчке н оријенталске трусове шшео је ово Јулије III м н т као потиуно доказану ствар. До истог аакл.учка дошао је и рускн геолог M уiH к е т о в проучавајућн велнки туркестански трус од 9. јуна 1887. год. За то се, као hito смо npeljC наноменули, Патагонцн од срца радују трусу, јер нм редовно обриче кишу и родну годнну. У тронским п суптронскнм крајевима јав.вају се трусови чеето у веаи с циклонпма н олујннама... Ниско баромстарско стање ваздуха или је последица јаког потреса иавссног дела лемл.нне површинс, нлн — ihto је вероватније — баш олакшава саму иојаву труса кад еу се већ стекле остале погодбе за то. Кад изнес мо пзвесне Факте на крају овога чланка биће све ово много разумл.ивнје.