Delo

0 Т Р У С У 10 7 немо само бање Badcn п Voslau), које се јављају на овој линпјп и које такође говоре за тектопски значај њен*), назвао ју је С n с т е р м а л н а л и н и ј а. Друга трусна линија пма по геолошком констатовању карактер уздужпе планинске раселине пзмеђу кречњачке и крпсталасте зоне северопсточних Алпа ; ио реци MiipHH. којом донекле иде. дао јој је С и с пме м и р ч к а л и н п ј а. На иослетку трећа трусна линија. коју је С и с назвао к а м n с к а л н н и ј а (но томе што донекле иде реком Кампом), у почетку је попречна иланинска раселина, за тим чини југозападни обод депресије, познате под именом Ваналпијски Бечки Басен, и најзад се продужује, опет као раселина, у чешкн масив. Псто таки леп прпмер за ово дају нам грчко-орјенталски трусовп. Из карте, којом је Ј у л и ј е Ш м и т представно раснрострањење неколнкпх новијих трусова ове области, видимо, да су се онп редовно раопростирали по великим и дугачким елнпсама, чије се велике осовнне скоро поклапају и леже у линији, коју бисмо повукли средином Јадранског Мора па поред Јонских Острва (ту је и са својих трусова чувепо Занте) н Мореје иа Суец и даље кроз цело Црвено Море све до Аденског Залива. Трусови од 12—X—1856. и 24—VI—1870. год. осотили су се без мало дуж целе ове лнније. Други су трусови били мањи по пространству, али, што је главно, увек су им плеистосеисне зоне бпле негде на поменутој лпнији (изузев трусове, који су везанн за другу коју трусну линију, од којих је по најглавнија она што пде од Корингске Превлаке кроз *) Не можемо се дубл>е упуштати у ову ствар, u с тога ћем ■ је само у кратко наговестити : терме и мннералнп изворн у опште нлп су везанн за геолошк i говорећп скорашње вудканске терене, нз којих као пос.тедњн нлн нривременп знацн вулканнзма нзбнјају разни гасовн, па нх вода упнја п помоћу њнх раствара разне минералне матернје, или, ако то ннје случај, доводе свој постанак отуда, што се у тсрену етворила каква дубока нукотина. У овом последњем случају може бити: 1. нлп само да кроз пукотпну излазе разнн гасовп, које за тим водене жнце упијају, п којих у дубл.нм регпјонима уиијених у земл.нној маси обилато нма (као што нас о томе угеравају све еруптивне масе, које из дубине зем.кине кроз вулкане излазе); '2. пли се је норед тога један део терена дуж оне пукотине снпзно у знатннју д)бину, те п све његове водене жице,. које упијаЈу поменуте гасове, нмају знатно повећану топлоту, н то све већу што нз веће дубпне долазе; — и 3. илн је само овај нослсдњи случај, т. ј. водене жпцс нзбцјају као изворн с повећаном температуром, али без упнјених гасова. Тако услед велнкнх тектонских раселнна постају минерални нзворн; тако овн могу бнтн разне киселе п сумпоровите воде, хладне п вруће, нлн нндиФерентне терме ; — и тако се, најзад, према лннеарно распоређеннм термама може закл.учпти на извесну тектонску лпннју.