Delo

Д Е Л 0 106 Стопама Сисовим ударн и потпуно до пстог зак.Бучка дође већина модерних геогола, којн су имали прплпке проучавати трусове за време саме нојаве њпхове, или иначе критички расправњати питање о њнховим узроцнма. као : Б п т н е р (Bittner), X е ф е р (Hufer), X е р н е с (R. Hornes), М у ш к е т о в, Ф у к е,. (Fouque), Тула (Toula), Дптон (Duttom, Д е в п с о н (Davison), Вин ("Wynne), В е н е р (Wahner). Креднер (Credner), II с с л (Issel), Т а р а м е л п (Taramelli) и многп други. Т р у с н е л п н и ј е с т о ј е, д а к л е, у п р и с н о ј в е з н с т е к т о нс к п м л и п и ј а м а, и п о п р а в и л у п о д у д а р а ј у с е с а њ и м а. Као класичан пример за ово навешћемо Доњу Аустрпју, где су омањи трусовп доста чести. Овде има три главне трусне линије. Прва иде од Беча на Југ к Винер-Најштату, друга од Глогница н Семеринга на ЈЗ. долином реке Мпрце у Штајерску, а трећа полази од Винер-Најштата, па ударајућп на СЗ. нде преко дунавске равнпце н долнне реке Кампе у Чешку. Како се Впнер-Иајштат налази на средокраћп прве и греће трусне линије, то је и појмњпво што је он са својом околнном најчешће потресан. Све три ове лпннје јесу у исто време п тектонске линпје великог значаја. Прва линпја пресеца кречњачку зону североисточних Алпа, и одмах од ње настаје таласаста равнпца Бечког Басена; према неколпким термама (да спомеимали прилико да у!,емо у какав рудничкп iiotkoii који туда пролази, уверили Ппсмо се, да је она линија права пукотина у терену, и на ппше места чак бисмо руком могли онипатп како су зидовн ове пукотине глатки и чпсто полнтнрани — од треља, кад је једна страна терена склизила низ другу. Многобројне податке у оном погледу дају нам нарочито рудннцп. При експлоатисању каквог уг.веног слоја на један пут се дође до Таквог места, где је овај са свпм пресечен ; ту је расе.шна у терену, н угљени се слој на сунротној страни јавља у много већој дубннн, ai o је та страна оклизнула, нлн се мора тражити у много вншем нивоу, ако се ирва страна спустнла, што се геолошким проучавањем лако може решити. Исти је овај случај и с рудннм жицама. II ово раеедање (дислокација) терена иоже бпти како у вертикалном емнслу — ua ннже — тако н у хоризонталном — у страну. По значају својем разлнкују сс сноредне — локалне — дислокацпјоно линпје u г л а в н е, које битно одре1,ују геолошки склон илн тектонику нзвесног зсмл.ншта, те се с тога зову и тектонске. Овакве се лннпје налазе у свнм планинским теренима, којпма су oiiii тако рећи раздробл.ени у само кома1,о ; н.нма су од планинских система махом оме1,сне н често у дал.е делове раздељене нростране ннзнје н све депресије у кори земл.иној, у којима се налазе мора н океани; оне, као што смо внделн, служе и као поглаиита основица за многе трусове. Откуда ово долази, видеће чнтаоцн у да.нем току овога члаика.