Delo

о т г у с у 109' по рачуну Фпзичара, веома ниска температура. Кад сад разгдедамо изближс како се вршп ово хлађеше, доћи ћемо до закључка, да се оно не вршп иодједнако у свпма деловима. земљпним. НајгоЈЈН.и делови земљ\шс површине показују исту несталност у температурп, као н окоии ваздух : летп су топлн, зимп хладпп. Спуштамо ли со иак у дубипу, то ћемо најпосле доћн на такво једно место, где температура нз године у годину иепрестано иста остаје ; у тропнма, где се годпшња времена врло мало по температури разликују, долазп се у овај регпјон одмах на иеколнко стопа псиод површиие, н у колпко год је на којем месту већа разлика измеђ лета п зиме, у толико се дубље морамо спуштатн у саму земљу да бисмо намшлп на такав слој њен, који вазда показује исту темиературу. У подруму нариске звездарнице, 26‘лм, испод површине землшшта, обесио је још 1783. год. чувенп Француски хемичар Л аво аз п ј е један термометар, п ево већ нреко сто година показује он нспрестано исту температуру Г1,6°Ц. Зађемо ли још дубље у зе.мљу, н носматрамо ли како се мења температура у разнпм рудиицима, при копању тунела. артескпх бупара и т. д., то ћемо се увек уверити : да што год је већа дубина и температура бива већа. *) Сигурно је, дакле, да идући ка унутрашности зем.г.иној температура стално расте, и да би се, кад би то нешто могућно било, и не дошав до Бог зна какве дубине, ударило већ на огромну топлоту. Кад Земља непрестано испушта своју тонлоту у хладан васељенскп простор, и кад при том видимо да њена површина у главном задржава вазда једну исту температуру, то апсолутно никако друкчијо није могућно ову ствар разуметп. до тако : да се сав онај ма и не веома велики губитак топлоте у површинским слојевима земљиним надокнађује топлотом нз унутрашњости њене. Док се, дакле унутрашњост земљина непрестано хлади те услед тога и непрестано скупља, дотле се у корн њеној пе дешава ништа од свега тога. И ма колико мало било ово скуиљање у току две три годнне, нпак ће у току *) Ово iia разним местима Оива разно. Кад се бушило земл.пште код НеФена у Впртембершкој констатопало се заиста нанредно повеКанан.е температуре од 1° Ц на свакнх 11 м. дубине; на другим местима нак морало се бушити н по 115 м., па да се температура повиси за 1° Ц. Најдубља руиа на Земл.н, на Шперенбергу код Берлина,. показала је, да се на сваки 31Ч2 м. температура пела за 1" Ц., најдужи тунел на свету, тунел на Св. Готхарду, по 1° Ц на 50.3 м. Иросечно, н на свакп начин доста нроизво.ђно, узима се, да се на свакнх 30 м. дубпне температура пеше за 1° Ц.