Delo

110 Д Е Л 0 силних геолошких векова долавити час, када ће сиољна к«зра земљина бпти и сувише пространа за већ знатно умањену унутрашњу масу њену; кора ће, дакле, морати тежитп да се збере и да прилегпе уз ту унутрашњу масу. Али се ово не може одмах тако директно извршнтп нн онда, кад у корп земњиној већ постоје различите пукотине, јер су сви комади земњине коре, који су овим пукотинама омеђени, веома чврсто један уз други приљубљени, те се носе као клинасто истесане цигле и камење по сводовима. У кори земљиној паступа, дакле, тада огроман напон. И као год што се свод може обурвати ако само прво бочно иопусти, тако и у помеиутом случају појединп комади земљине коре притискују бочпо силном јачином један на други Овај прптисак све више расте, док се најпоеле на једном месту не отпочне отпор савлађивати: у дугој зонп слојеви земљине коре збију се, уберу н нспреврћу, и тако поглавито ностају опа узвишења на земљи, која називамо планинама. Узмимо сад на ум, како свод добија маха да се слегне тек пошто прво бочно попусти : напон или сила она, која тежи да обурва свод дејствује бочно, па оида на. ниже — вертпкално; то је оно што се у Физици каже, да се снле деле у своје компоненте (саставнице) — у овом случају у бочну п вертикалну. Тако бпва и у кори земљиној Напон њен, услед тога што силом прилмка тежи да се приљуби ка унутрашњости земљиној, дели се у две .компоненте II кад је бочна компонента отночела вришти своје, добија маха она вертикална компонента: ноједине иартије земљине коре спусте се на ниже дуж великнх раселпна, које том нриликом иостају, и io поглавпто оне, које ппје захватиила она нрва — бочна — компонента. Све ово може се најбоље видети на унутрашњим странама планина; овде су махом дуж великих раселина наступнла пространа сиижавања, а кроз раселине куљало је из унутрашњостп земљине вулканско стење. Тако: иа унутрашљој странп Алпа имамо нростраиу равинцу реке Поа и сада већ угашено вулкане код Падуе, Впченце и т. д ; на унутрашњој страни Апенина имамо велику депреснју, коју је испунило Тнренско Море, п скорашње или још актнвне вулкане: тошкапске, римскс п наиулЈСке (Флегрејска Пол.а н Везув); пауну гртшњој страни Карпата нмамо пространу Паионску Равницу и огримне еруптпвне масе трахитских стена код Токаја,