Delo

0 Т Р У С У 111 Епернјеса, Упга, Берга, Мармароша и у северном Ердељу н т. д. — Замислпмо у памети све пспресавијане и убране слојеве какве планпне опет опружене (такав су положај онн заиста морали некада — кад су се таложењем стварали — заузимаги), онда ћемо увидети, да је површина земњина, пре него што се ту убирањем слојева дотична планнна створила морала заузиматн много већи простор. Површина земљина за толпко је мања, за колико би опруженн слојевп заузимали ширу зону, но што је данас заузима та планина. — Разгледајућп све дос-ад нознате податке о геолошком склопу Јуре и Алпа, изнашао је швајцарцски геолог X а ј м (Heim), да је земљиште где се дапас издиже она прва планина морало бити шире за 5000 до 5300 м., а где се нздижу Алпи око 120000 м. Како данашњи обим земљин износи 40,023.512 м., то је он пре него што су Алпн постали морао бити 40,143.512 м.; тиме што су се створили Ални умањио се, дакле, за непуну 13 °|0. Исти геолог Хај м израчунао је, даље, да би, кад би се унутрашња земљина маса охладила 200° Ц., то са свим довољно било, да се на неком месту изазове поступно и тако убирање земљине површине, којим би се створио читав планински систем величине Алпа. Непрекиднпм хлађењем и скупљањем земљине унутрашњостн ствара се, дакле, у извесним прпликама велики напон у горњем делу земљине коре, те она тежи да се такође скупи и приљуби уз унутрашњу масу. Овај се напон разлаже у две силе: тангенцпјалну или бочну, услед које се на нзвеснпм местима убирају земљини слојеви, и вертпкалпу, која изазива већа илп мања снижавања читавих крајева, и то на унутрашњој страни планина и у самим њима или где ван области њихове. Геологија показује да су се овакви појави често дешавали иа нашој планети. За Европу на ир. зна се, да је ирво п најстарије убирање слојева било у Ирској и Скотској, за тнм у Баварској и југозападној Чешкој; тако су се створиле негдашње планине у Ирској. скотска височина баварске планине и Чешка Гора, које су давно већ под угицајем денудацнје*) снижене, заравњене, разорене и местимице млађим слојевима са свим претрпане. *) Под денудацијом разуме се у Геологији покретно дејство атмосферила, т. ј, рушење и однашање стеновитнх маса иод утицајем топлоте и хладноће, ветра, снега, кише, извора, потока и река.