Delo

Его, у овом дугом н предугом појасу леже све геолошкн најмлађе планнне. То је, дакле, иојас скорашњих д ис л о к а ц п ј а (поремећаја) у к о р и з е м љ и н о ј. И као год што пмамо разне појасе дислокација, који нису свп од једном постали, но постунно један за другнм, тако се и дислокације у сваком појасу за се нису извршиле од једном, нопостуннопутоку дугог времена. Ово вреди како за стварање раселина н снижавање поједпних делова у каквој планинској зонн, тако и за само убирање њено. Узмимо за пример скорашње геолошке поремећаје у Европп. Отпочело се уоирање у великој зони, која је заузела целу јужну Европу, и започело се у њој сннжавање многих депресија. Тако је пос/гао великп планински лук Алпи-Карпати-Балкан-Крпм-Кавказ, заједно са секундарним луцима: 1) Динарске Планине-Арбанскегрчке-Кандија-Кипар-малоазијске планине, за тим: *2) АпениниСицилија-аФрички Атлас-јужна Шпанија и 3) усамљени Ппренеји ; тако су ностало депресије: долина реке По-а, Бечки Басен, Панонска Равница, Ђеновски Залнв. Тнренско Море, Јадранско, Јоноко, Егејско, Црно Море и т. д Дугогодпшња геолошка проучавања ових области констатовала су, да су се ове дислокације вршиле са свим поступно у току од неколнко геолошкнх епоха, и да поред свега тога још нису завршене, него се и даље продужују. Прво су се отпочели убнрати и пзднзати Алии. за тим северни део Карпата и Пиренеја, па је онда дошло главно убнрање н пздизање Алпа, Карпата, Апенина, Балкана и т. д.; много доцније нас.тупило је то исто у јужним Карпатима, нсточној Србији и Кавказу, а још доцније јавило се по ново у јужним Карпатима. Истп je такав случај и с депресијама; прво су постали: северна италијска равпица, Бечкп Басен, Панонска Равница, Тиренско Море и т. д., а много доцније Јадрансжо Море, Јонско, Егејско, Мраморно, Црпо и т. д. Како се је убирање слојева и тиме изазвано изднзање планина поступно и лагано вршило најбоље нам казују постанак и значај тако званих п р о б о ј н и х д о л м н а. Дунав тече простраиом Панонском Равницом, иа на један иут удара посред једног читавог планинског система и просеца га, градећп једну од најимпозантнијих клисура у Европи и дохватајући се за тим оиет велике равнице; Олта иде из Ердеља, иа пробија внсок ДЕЛО III 8