Delo

114 Д Е Л 0 венад Трансилванеких Планина, да после мирно кроз равницу продужи свој ток до Дунава; Искар долази у соФијску зараван, па од једном просеца цео Балкан и улази у дунавску равницу и т. д. Ови се појави апсолутно друкчије не би могли разумети, ако се не би узело, да је у б и р а њ е с л о ј е в а и п здизање планина ишло само поступно иса свим л а г а н о. Само тако су реке, које су пре тога по равници текле, могле на оним местима, где су се услед издизања поменутих планинских зона стварали брзаци, механичким радом својим (који је поглавпто јак на брзацима) помоћу понетог ш.вунка II већег камења простругати попречке целу планину: постенено но онолико, по колихо се планинска зона убирањем издизала; ако ово није било могућно, онда нису ни биле прилике да се створи пробојна долина. и реке су морале ударити другим којим правцем поред планнне. Исто су се овако лагано и поступно вршила сннжавања појединих депресија и померање разннх комада земњине коре дуж тектонских пукотина на ниже и у страну. За ово има више доказа, а поменућемо по најубедљнвије. Дужина, за коју су се дуж извесне раселпне снизали или у страну померили слојеви, вазда је већа код старијих слојева, који су већ били наслагани један преко другог кад је дислокација отпочела, но код млађпх. који су прво већ створену раселину прекрилили, па се доцније такође за извесну дужину спушили, кад је снижавање слојева на дотичној странп раселине настављено. Ако је прво раседање слсјева било рецимо 200 м. а друго 50 м., онда су се они старији слојеви снизили за 250 м. а млађи само 50 м., н ово је очит доказ, да се дислокацпја није извршила од једном, но се настављала, и то толпко пута, колико се слнчних Факата може констатовати. До истог закључка доводи нас и студија многих рудних жица. Рудне жице су испуњења пукотина у терену металним једињењима (рудама) у друштву и с другнм. неметалним, минералима, на које је вода негде у путу свом (поглавито у суседним еруптивним стенама) напшла и помоћу упијене уг.вене киселине растворила, па, или непромењене илн пошто нх је ирво хемијски изменила, донела у пукотнне и обложнла зидове њихове. Интересно је, да се у рудннм жнцама по правилу може ухватити ред, којим је вода доноснла поједнне саставне им де-