Delo

7

X А J Д У К С Т А II К 0 прнмао и лако праштао увреде, а Лазар јодва могаше отрпети и свога родитеља .... Алн су се пазпли. Од милости зваше један другог ((јараномм. Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка ; ко надскочп Станку, неће Лазару ; ко одбаци камена Лазару, неће Станку, а, већ, за целу Црну Бару Станко је важио као најбољн нпшанцпја. То су знали и млађи и старији. Али . . . ђаво га знао ! . . . Као да је нека премаглавица!... Оба се побратима загледаше у једну девојку ! . . . Била је то Јелица Севића. Гром девојка ! ,Бнла је то лепота, али не госиодска, него јуначка ленота. Што ’но песма пева: ((струк момачки, поглед девојачки” Око би joj гору запалило. Да уггрти четири момка као четирн снопа, па да их носи преко села!... А што се рада тиче, о њему се причало. Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму препочетке од њених радова

Два момка а једна девојка! .. Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!. . Било у колу, било да иду из кола, Станко и Лазар су уз Јелицу. Она их гледи обојицу. Оба из добрих домова, оба добри момци . . . није знала на коју ће страпу ! . . . Па опет, Станкове црне очи добише превагу . . . Загледа се цура у њпх, а њихов сјај помути јој памет . . . Стаде радије гледатп Станка него Лазара .... Оно, истина, она io не рече ннкоме, али Лазар опази. И не да се то сакрити од ока које мотри ! . . . Човек и стеже срце, и крути се ; али га само око одаје . . Поглед му се н нехотнце зауставља на ономе, кога воли ; образи румене, а он и не зна... та само срце луна и гурка га напред . . . њему ! . . . II кад то смотри Лазар, а у њему се нешто пореметн... Он је дотле волео Станка више него оба брата ; а од тада, Станко му поче излазити из воље. И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио. А кад се овај ноче и шалити — он га омрзну са свим . . . Склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не сгане; а кад је баш морао про-