Delo

ХАЈДУК СТАНКО 15 оста чврсто припијена за зем.Бу... Он мирно сачека да се Лазар лавнје на његову леву руку, па да га онда на једаред одбаци... Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке.... Диже се дуга у небо. Што је Станко сад урадио било је јуначкн. Све живо, и мушко и женско, прптрча му и обасу га хвалом

Лазар се диже. Њега је било стпд овог света. Он осети, како с правдом заједно, и овај народ беше уз Станка. Он виде како му сви весело трче и руку пружају.. . Он виде и онај радосни Јеличин поглед на Станку; и она се радовала шго га је Станко оборио!.. . II набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно, поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа .. Он докопа капу. која му беше спала с главе, и побеже... За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као манит, бесан, отрован. Докопао зубма своју десну руку па је гризе, а не осећа бола..,. Оне «злеа сузе ударише му на очи.... II тада је био у стању свашта учинити... Неко га, са страга, удари по плећима ... Он се окрете. За њим је стајао Марннко. — Зар момци плачу ? — упита он заједљпво. Лазар одма ну главом. — Мој синко! .. Право веле: прошло ie време кад се људи рађаше!... Ово је неки измет.... плаче!.... То беше што и надраженом псу палица кроз плот Само што погледа Маринка страшним иогледом, па јурну као звер... У тренутку се вратио. У руци је носио запет пишто.б.... Јурио је правце колу.. . — Лакше!.... Прикрадај со!.... Они ће те другп смотрпти!... викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље.... Ено, видн како се ребри! Гледај, како ситно цупка! Гледај. гледај. како јој нешто шапуће!. ... впдн. впди. како се она смешка!.... спгурно ioj прмча о своме јунаштву а твојој срамоти!.... нуто, како јој се пригиње! .. Лакше... лакше!... За онај цер онде !... Баш ће тиком мимо тебе ироћи! ... Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета... Он вишс не беше човек — него звер.. .