Delo

0 Т А Ц 27 и брковима. — У спокојним, летњим ноћима, везивао је мисао за мисао, жел>у за жељу, докле га, јсдном. нс притисну и не обори грозница Тад сс баш са свим одлучи да оставп село и иде сину, да га још једном види, ире него што умре. Већ су у селу сви знали да је Нетров Јеврем у Београду, негде у радњи и да му је тамо много добро. Старца су одвраћали од пута и кмет и остали сељаци : није то за њега ; куд ће он сад, изнемогао од старости да се ломи са Конаоника чак доле у Београд Није то за њега; него да наће човека па да сину искити нисмо и да му каже да он амо доће, ако је син, да се види с оцем. — Послуша старац и осгаде. Зелена гора оголила, далеке даљине иритисле магле и мразеви. Нрохујаше талики месеци, а никака гласа о Јеврему; нити јавља да је жив, и како му је, ннтн одговара на очево писмо, нити долази. А мисао копка душу и рије и вуче га нека незнана сила у даљину. Баш никако да се скраси, виде да га јако носи мисао да види сина. Поче оиег по селу да се гласи : хоће чича Иетар у Бијоград, сину на виђење. Продаде једно бравче, растури оно мало живади што је имао у кући. И хоће данас, хоће сутра, остаде тако два месеца све чекајући пост и ведар дан. А баш се заплашио ; „умрећу, а нећу га видети44, на то му неирестано зуји по ушима. Лежи једне вечери на леђима и лута оком по звездама. док тек плану неш го у души. — Идем ! Диже се и зажди Сутра ирође сусед норед куће — стреја се не дими. а локот на вратима. Нуче глас : чича Петар отишао. Отишао у Бијоград. Запео чак из даљине, запео бос и пешке у светску маглу, у незнан. да тражи сина. Пешачио је дан и ноћ неуморно Пут п]»ед ногама, а тамо далеко лежи варош и ту је његов син Јеврем, негде у радњи на г.тавном месту. У понедељак је оставио Тиоче и сишао низ Копаоник, у четвртак у јутру био је у Крагујевцу. Кад се нашао когод у иуту да га мало иовезе, он је сео у ко.та; кад је требало да настави пут, пресушио је обућу, притегао оианке