Delo

30 Д Е Л_0

огњшита отишао, да је негде у туђо.ј земљи, те му не даду да се одмори, јер га не разуму шта хоће. Спавао је под небом и на киши, али сад му душа баш хоКе одмора. II ту, у томе мору живи његов Јеврем у сваком благу и добру. Где је само да види патње његове! Дошао чак са Копаоника да види сина. а он, као зрно песка, утонуо у ову непознату пучину, прогутао га свет и нигде јава од њега. Малаксао седе на камени праг нред неком великом кућом. Наиђоше два дрипца. насмејаше му се. рекоше нешто подругљиво. па их поједе мрак За тим случај нанесе неке сељаке из околине и он их ослови. каза им своје јаде Запиташе га, одакле је. — Из рудничке нахије, тамо са Копаоника из села Тиоче. И тако пође с њима, кроз мрак, у механу да се склони. Питају га сељаци — Ко ти је син ? — Јеврем Перишић. — А шта је он и где ради ? Ту је, } радњи, на главном месту, на ајлуку : ал’ баш код кога, то не знам. вели чича. — Па како ћеш га наћи ? Да питам, брате. И ова здрава грумен, одваљена од оне стене, што се нигда не рони од себе. ова једра старачка душа, што сем вере друга виша живота нема, чудно се ожалости. кад му другови рекоше да је ово много велика касаба н да неће лако наћи свога сина. Али га утешише и упутише у иолицшу : да тамо пвта за њ. У иолицији знају све и свакога и тамо има записано свачије име и свачија радња, па ће га. зар. тако и наћи. — То га мало примири. Леже, ма мисао, к’о грешна душа, узе да блуди, а сан никако да је заустави и да му састави треиавице, и ако ra је умор ломио. Зору дочека на ногама. Нада се колебала на спарушалим образима н челу — и онет га збуни мрежа од улица. Присети се, зашта је толики лут правио, и тврдо науми да пита и тражи. — Где је, овде, главно место ? Човек се насмеја н оде даље. Заустави другога. — Где је, овде, главно место ?