Delo

«И страшивн шапат меки, «11 пољупце небројене ? »Зар да ирезрем рајску срећу, «Све да згазим? Не, то нећу И он опет у двор врати Папучицу где је била, II долете натраг друштву, K’o да има вита крила ; Стеже срце, маиу руком, II промуца с тешком муком. «IIpe две ноћи, у весе.ву, «Ја изрекох речи знане : «Да донесем друштву сада «Папучицу доне Ане ; «Ал’ та моја мис’о смела, «Не достиже што је хтела.” Гракну грохот. Ал’ и Педра У нстоме неста часу. Ну, на скоро грохот нови По тихој се ноћи расу: Легш Педро, витез прави, На мазги се друштву јави. А кад пређе смеј и граја II умуче друштво цело, Онда Педро с мазге сјаха, II подпже ведро че.10 : «У сватове, кроз три дана, «Зовемо вас ја и Ана.” Jtt. ИИОРАД