Delo

368 Д Е Л 0

Јаукао ie и помагао али залудно. Кад су га пустили једва се држао на ногама, али се опет некако прибра, те пође кућн. Мати га је пред кућом очекивала радосно. — Шта ie било ? Упнта га. — Шта је било, да је било, ама кад нијесам прпје био међу људима нећу ни од сада, па нека иђе ко ће ићи! Па узе сјекиру, те стаде да.не тесатн дирек . . . СВЕТ. ^ОРОВИТч.