Delo

Уздрхтала душа моја Р1спод крова бистра леда ; Размахала крила своја Скршнв грађу, лету с преда ! Па на сусрет ружи хрлп Да љепоту њену мјери, Крас столиснн њен да грли Под росицом што трепери . .. Часак само с ружом бпла А већ нпкзд срест' је неће ; Ппак мирис душа пила, Па у стих га оада меће! II Са њепоте душа вене Та са руже те румепе ! Впх на груди да јој клонем, У милодух да утонем ! Забораву да се предам, .Будску борбу да не гледам На нзвору рајске сласти У тнх санак да јо пастп !