Delo

-372 Д Е Л 0 Појуриће из реда. утрчаће у обе куће. да сазна еве .... алп добош удара и даље. и док се глава, прса ломе у дивљем бесу. дотле добро дисцнилиноване ноге у једнаком ритму упадају у снег н одмнчу напред. Пред очнма кукавнога Стојадина поста црн онај непрегледни бео нростор. који се простро иза села. Осећа како му раме гњечп тешко оружје и опрема, како му душу кида бес, како му се помрачује свеет, алп он u да.ве иде, — пде једнаким. монотоним корацнма. напред. а у срцу као да hocii забоден дуг мач. Снег и даље пада, црни шињели још су белш но нре, сметови су још већи на друму, али батаљон иде иравилним, монотоним корацима напред. Наиред преко брда. долова. напред у непријатељске редове, у к]»вави окршај — у гладну смрт. XII.-1893. р!в АН 'plBAHH'B