Delo

0 Т А Ц 33 Ама у Биограду, ту је, тврди он . . говориле су ми кириџије у Краљеву, а и трговац, да су га виђали . . . Ту је он, никако другаче, ту је. Нема га . . . Скрушене душе остави старац полицију и ослони се опет на самога себе. Гладан је — није гладан, уморан је — није уморан. Угнездила се мисао у главу и једна жеља : син ! Паклена воља н страх удружили се у њему да види сина, да га нађе. И не нађе га. Отиснула се кап кишна низ поток и изгубила се у б\јици . . . Ко зна за Јеврема Перишића из села Тиоче, са Копаоника! Као пгго кап воде тоне у море, тако се човек губи међ људе. Талас шумори, избаци кап на површину, па је после ионесе собом и она се изгуби у далеким ионорима; а свету краја није . . . Изневерила га нада, ноге се одузеле, коса за четири дана сва оснежила. Где су те наде, те жеље, где му је син ? Све се разби. Да идем у село ? А шта ћу тамо ? Коме ћу, кад нигде ништа немам . . . Нема тамо ни куће ни кућишта за мене . . . Коме ћу тамо ? — Сам, као задоцнела рода, преврташе по памети што је остављен сам своме јаду н невољи. Нема више ни куће ни огњишта — нема снна Био, па га није. Шта ће сад у Тиоче! Ништа. Криво му и много му жао дође, што не може да умре, што Бог неће смрт да му пошље . . . Већ петн дан како га тражи и распитује за њ, — као да је умр’о. А можда је и умро ? Умр’о је Јеврем мој, знам ја, знам добро. Толики народ ту, а њега нема . .. умро је он. И пође кроз тишину ноћну, бришући сузе са црних образа. Гамори тако, а око њега све пусто и празно. Иде — не зна куд иде. Нема сина — умр’о је он, умр’о . . . Око њега све празно и пусто. Нема више ни кућа ни људи. Одвеле га ноге на неко брдо, далеко од вароши . . . У магловитој даљини, иза њега, бруји неодређени и тајанствени шумор живота. Грдне гомиле кућа опасала река. а с лева прострла се дуга равница, без ивииа и вода. Домови се збијају један над другим и један уз други — тамо доле и по ДЕЛО III 3