Delo

0 Т Р 0 в 395 Поче нх прегледати редом н поче с Аврамом. На шта се беше изметнуо љен снн ? Пмала га је тако илнзу себе, да је могла вндети сваки мали покрет у његовој души. да је могла нратнти и разумети сваку најмању мисао илн сумњу, која се плашљиво иојављивала у његовој младој главн. А где је бно сада ? Шта је сада знала о њему? Мало је иомогло, кад ie говорила: „Узелп су ми га“; јер тоје требало да спречи: требало је да бди над њнме, да га очува у чистом биетром ваздуху, да не омлитави, не поиусти, не сустане, у евакодневној борбн. На то се хиљадама пута заветовала. кад га је носила у наручју, док је био мали ; а сада, када је одрастао, када му је било потребно да се она сећа онога, чем се заветовала. је ли могла еада изићи иред њега п рећи : „Ево ме : ево ме твоје верне мајке?“ Да ли јој је могао веровати као нрс? „Није“, рече Венке гласно н то је звучило тако жалосно у иразној соби; не. то није могао.“ II прн ономе догађају v школн и доцније у питању о конФирмацијп била се новукла, напустила сво.ја најсветија начела и иронграла је са евим ловерење свога сина. Никада је ои није вндео да се колеба осем у ова два случаја, који су бнли за њега најзначајнији. II чиме се дала савладати? Како јој је то сада изгледало јадно према њеноме великоме задатку, њеној дужнос-ти да сина сачува на нраву путу Не! Њу је учиннло немоћном нешто друго : то је бно Мортман; ради њега и заузета њиме, она је свога сина напустнла — наиустила ? Не, нздала/ А сад дође на свој однос према Мортману: како јој јс нзгледао немнст, како јој се учпнн незнатан у овоме тренутку! Она стаде кушати своју љубав п њену јачину, иитајући се, да ли је готова. да жртвује •своју кућу свој положај, свога мужа, свога спна, своје добро име. и кад је све то ставила у један тас, погледа плашљиво на своју љубав

мораде сама себн рећн — да је престарила. Ирестарила је — мислила је она — за ову безобзирну љубав, која је примамљива као блаженство, а обвезна као дужиост. Она је имала сувише искусгва жнвотнога. те се нпје могла засл^ипти самообманом, и била је сувпшс праведна п дужностима одана. да би могла пренебрсћи захтеве других. Л>убпла је Мортмана, то је осећала. Бивало је тренутака када је готово опијс помисао. да стоји уз и>ега н да живот ироводи с човеком, који се тако слагао с њнме, који је био у сваком ногледу тако без предрасуда, одважан и нлеменит. Па када је онда номнслила на жпвот. ко.ји јрј је предстојао норед правогајој мужа, ужаснула би се од еве лажностн тога живота, п осећалаје толнку одвратност, да је једино спассн.е, једнно средство за се видела у кпдању са свпм његовнм здравнм оштрим болом. на онда у новоме животу — био он како му драго — са Мортманом. Али Мортману нпје могла нћи у свомс садашњем стању. II она је заборављала за тренутак сав сврј бол у горкоме сажаљењу према детету, које маша ннје изгледала с чежњом п љубављу, и коме се нико ле би обрадовао, када би дошло. Она ннје бпла матн, која бп била задо26 *