Delo

0 Т Р 0 в 403 „Свршено је — драгн прнјатељу — овде се не може внше нишга чинити — удар у срце — са свим нзненада —“ „Јадни пријатељу !“ одговори Бенцен н стнште му руку: „јесам ли доцкан дошао да ти помогнем ?“ „Ах не ! Ја сам сам дошао доцкан. Помисли само : ja спавах : она је иосле мене легла, и тако се мирно п изненада догоднло, док се још свлачила, да јс већ била без свести и у еамртној борби, кад сам се ја иробудно*. lljio^ecop јс tobojiiio наирегнуто и оншпјшо као убица, који хоће да пзазове утисак искреностн. „Дао еп још мошус ?“ запнта доктој> Бенцен, мало нзнснађен, нагињући се нЈ>еко ње. „Г1а шта сам могао да чиним ?“ одговори нроФесор н удари се рукама : „у очајању н еам као шго сам био — баш пре но што cu ти дошао — зграбио сам, што ми је при руци било. Али она је нзвесно била већ мртва, кад сам јој насуо у усга. Увек сам се бринуо за Бенкино срце — алн да ће тако бити —“ Бенцен му мету руку на Ј>аме : „Буди човек, Левдале ! Ми смо обоjima внделн много таких случајева, да мојшмо да се снажпи покажсмо,. кад нас саме то снађе. II ја видим да сн тн нрибран, а сем тога ги знаш, Богу хвала, у чем ћеш наћи најбоље н најснажније утехе“. Фнзнкуе Бенцен је у такнм случајима увек налазпо какав релнгиознн обрт, иремда је иначе у устнма нмао клетве u Ј»ужне речи. Али кад је он отпшао, врата од куће закључана, оно што је најгоре прикривено п иоложај снасен бно, тада клону ироФесор: закључа се са умрлом„ паде пред њену постељу и јецаше. Тако се дакле свршио — његов брак! Он је за њ био дуга борбаг У KOjoj је он увек губио — на ц овога пута. Он се борио, да своју жену придобнје другим средствима а не љубављу. Требало јс да она научиг да му одаје потпуно ноштовање — па и у том, да његов иоглед на жпвот призна као правилан п да се савије нред њиме. Сујега Карстена Левдала била је његов характер. Све је требало да допрннесе да се он у том ојача; само његова жена нпје се хтела савитн. II у колпко су се онп у заједничком жнвоту вшие познавалн у толико је впше он долазио до увнђаја, да једнако бпва слабпја нада, да ће му се она иоклоннти са днвљењем : алп тогајејош внше нодбадало на борбу. Један пут се ннак морало ноказати, да она нншта ие може постићн без његове помоћн сем беседа н крупннх речн. Али му је она ппак п мимо вољу уливала иоштовање. Она безобзпјша отвореност, онај сталнн, ноузданп поглед, којн он осећаше на себп па и кад бн она у друштву далеко од њега бнла чпм би он вешто н дивно удалпо сс малчнце од пстнне —увек су га иЈштискивали п дражнлн, јер никад нпјс могао да је иоколеба. Само је на једној тачки он победио, у борбн око Аврама. Алн у iicto време дошло је нешто новог много горе него све друго, што је носнло собом пораз.