Delo

Брзо угаси свећу, леже и дисаше дубокпм иравилнпм даховима. каа да већ одавно снава. Осећао се веома лакше и емејао се своме страху. Бенке дође у собу u запали свећу : скиде хаљпну, посматрајућа пажљиво мужа; он спаваше дубоко и мирно. Тнхо н обазрпво, да ни Један кључ не зазвеча, спустн руку на с-вежањ кључева, узеде свећу п изиде напоље. Он опази, да она остави собу, алл није даље мнслио о том. Сад је дошла кућн, његовог је страха нестало, сутра ваља нзвести све на чисто. II како се сад умнрпо а од душевног потреса бпо уморан, као кад бп стао, и заспа доисга н с-навао је неколико часова тврдо и мирно. Али кад се ноћу пробуди и нађе пос-тељу женину празну п хладнуг стресе се опет од страха, запалн свећу и погледа око себе. Све је било мирно. било је после три часа, од своје жене не внде ништа сем њене хаљине, коју је била скинула. ПроФесор осећаше како му срне куца, као да хоће да искочн : јер сад виде, да није ипак све у реду. Прнбра се и наоружа се мпрноћом. ђоја му је била у прнроди u која је била развијена и ојачана жнвотом и радом. Пошто се у пола обукао, узеде свећу и изнђе напоље, да ју потражн. Преко степеница виде један зрак с-ветлостп. којн је долазио нз његове собе за примање, од које су врата била притворена. Мораде се један тренутак задржати, па пође неколико корака к вратпма; сад је знао. какав га иоглед очекује. Ппак је морао да се држи чврсто u светњак у мало не нспаде пз руке. Круто опружена лежала је Бенке као мртва у његовој великој наслоњачи. Свсћа па столу била је скоро догорела. а пз њене руке, коју је у носледњем тренутку опружила преко стола. исиало једно од његових малнх стакалаца, које је врло добро познавао. Уклонп свећу н хтеде да падне на њу. Али једна мпсао на један пут сину п учпнп га јаким п хладним. Баљало је размпслити се, шта сад грсба чинитн, шга може још да се нрикрнје : време је бнло, да се буде човек. II опет све потисну својнм с-авлађпвањем себе. које је рјачано било навиком ; ноднесе јој огледало пред уста, п ако је знао, да је смрт настунила у тренутку кад је стакаоце било иразно. Он га узеде, остави га унутра и потражи запушач но иатосу. За тим закључа орман п мегу свежањ кључева у џеп. Окренувши лице у страну наже се над њом. диже је п однесе кроз собе у њену постељу. Ношто је донео свеће у собу за спавање, осврге се још једном око себе п отиде горе да нробудп девојке. Једној је ваљало одмах отрчагн до Физикуса Бенцена, који је становао у близини — ироФесорка је болесна, опасно болесна, тиче се живота н смрги. Алн Авра.ма нијс требало будити. Докле је бно сам, отиде проФесор брзо у своју собу за прнмање и донесе још једно стакаоце. Бад је Бенцен дошао, суеретс га прОФесор у предсобљу.