Delo

НАЦИОНАЛНО ОСЕЋАЉЕ од Г. БРАНДЕСА Заиитајге се, којаје то иогодба, под којом човек долази до развитка •свпх својих подобности, и иостизава све што хоће. — Његово биће jviopa да се стави у покрет : он не сме да буде под непрестаним притиском бриге и сумње: он мора пли да буде срећан или да осећа, како га узднже нека мисао, поуздање нли иркос. А ставите ли себн исто питање за једно цело поколење и цео народ, то ће ностанак расположења, заједнпчке свеетн. добре вол>е, где напредује све шго је бпгно и врше се изванредна дела, — све ће то тако нсто стајати до тога. што поједннац осећа како га нешто уздиже. Он мора осећати да је обузет вољом, да пзазове покрет на више или, понет овнм иокретом на впше. да опазп, како га носп талас повол>нога вегра н.тп сродностн душа, и мо}>а да осеги. како су му спле удвојене свешћу, да једна велнка целина, којој он припада, нма вол>е да себи створп важности, да је многе идеале остварпла и да хоће да остварп још п многе друге. Тако осећају читава иоколења у једноме народу, кад су прожета дубокнм одушевљењем културе и летоте, као што је то било у Италнји за време Ренесанеа и у Немач.ОЈ за врзме хумане перподе: тако је и прн јакој евестп о евојој моћп и успеху, каква се сусреће у земљама, чира СФсра моћн брзо п снажно наиредује. Ппак све једно, ма који билп пзвори таквом осећању — не тражн се, да је земља порасла у снољнем обиму, као Немачка нлн Руспја. Поједпнац мора само осећатн, да се његова земља узднже, да се њена звезда пење, као шго је то бнло код Пталпјанаца до пре крагког времена, и као што је код Порвежаца п данас. Тада пз народне душе етрујн храброст u поуздање у душу ноједннаца, на своју руку он тежи тада у напред, нун ннцнјатнве, вере у жпвот н новерења у будућноет, која је намељена његовом народу. Ове оеобнне : храброст. поуздање, одважност, всра у живот, новерење у будућност нису раширене код наших савременика у Данској.