Delo

466 Д Е Л 0 Може се об јаснити, што често не.ча тога. Врло чало њих оесћајуг да учествују у покрету у наиред или да пх он несн. Још је чањи број оних, којп нчају воље, да нзазову такав иокрет. Пза свега, што се каже п што се осећа, дубока је утученост. Ја датнрач прве сичиточе тога расположења од 1870 годнне. Кад јс ире неколнко годпна један натрпотскп књижар на Францускоч издао псторнју Данске од Алена у надп, да ће побудпти пнтересовање Француза за народ и зечљу своју, изиђе у једноч одлпчноч Францускоч органу реценспја о овоч делу, KOja се своди на ове чпсли: Ову књнгу вреди чптати, јер сваки народ, иалп или велики, чоже пз ње да научи, како у нолптицц не треба поступатп. Ми овде виднчо, како .један народ, којп није рђав, због нолптичке неразучности гоне пз пораза у поваз, пз положаја велике силе у сплу седмога реда. впдпчо како чу област бпва све чања, а незавпсност све више иод пнтањеч. Он показује гии нолптичког назатка. Да је то тако било, не беше тако јасно генерапијн, од које сач ја, кад счо бнли у двадесетпм годпнача. Мп счо до душе зналн о Кнуду Велико.ч, Валдемару нМаргрети, о ратовича саШведпча н о њихоч исходу. Ми счо знали лепо о закључцпча чпра од 1645.: 1660 н 1814‘) Алп чп тада нисмо нзводили никакво опигге правило о карактеру тога покрета. Мн счо се осећали као да идемо на више. Гат од 1848—50 улио нач је поуздање: скандннавске наде п осећања учинпле су на нас утасак. као да је нача у скоро на.чењена чного већа Отаџбина. Тада дође 1864 година. Та нач годнна не даде ону већу Отаџбину. Стара Отаџбнна ностаде чиого чања. ila н гада није очладнна држала да је то коначан пораз нашег положаја као силе п нашег утицаја. Надало се у ускрснуће, погледало се најире на Аустрнју а за тп.ч нг Француску. Када 1866 годпне бп унпштено нрво легло илузија. прихватпс.чо се са толнко већнч одушевљењем и толнко чвршћом вероч — вероч, коју ја са своје стране нпсам ннкако делио — за иоследњу велнку наду. На скоро за тпм дошао је судар пзмеђу Нечачке н Фрапцуске, п вп свп знате његов ресултаг. Сгвар сс ннје чогла внше одрицатп ! Мп Данци, игго с.чо жпвелп у то врече, билп смо у покрету на ннже: нас нису н i вишс носпли срећни догађајп н утешне ирнлпке .Да, ја смеч то рећи, ретко је која генерацнја започела жнвот иод утпцадима којп су тако убнјалн. као она, што је око l.'-KJ стајала у чладићско.ч добу, а 1870 приблнжавала се добу зрелога човека. Споља је Данска бпла као узега и счрвљена. Пзнутра је губптак Шлезвпга довео до укпиућа јунског основног закона, а 1 s70 национално — лнберална партша, која је владала, окрену н на неполитпчким пољима у одлучну реакцију. Преплашена првич знацнма социјалпстичког покрета HUr> изгубн данска круна све немачке земл.е, lGGO све шведске нровннцнје,. 1814 Норвешку, 1864 Шле8внг-111олштајн. (Прпм. пздав).