Delo

Д Р У III Т В Е II II Ж II В 0 т 489 задаћи, чинн нстина једну ужу, алн са.чо по нзгледу самосталну целниу представљепу у нарочптим носноцима, строго обележеног круга односа, V Формп снецијалног државног надлештва. Ти носноци, носе нмс чиновнпка. Прпвндност ове самосталностн једнога надлештва јавља се строго као огранпченп круг односа. које може п сме, својом актпвношћу, то надлсштво да ствара, нлп другим речпма. га се н.егова самосталност јавља са.мо у толико, у колико она надлештву служи као мернло за гранпце чиновничког пословања no начелу строго обележенс поделе послова. То је иојам надлежностн. У коликоје, дакле, тај круг нравно овлашћсног крегања извесне службене позицнје, која том надлештву одговара. ужн, у толнко је то знак, да су п пространство п разноликост цнљева тога надлештва ужн. Ова разноликост далеко је ноступније и мање прнметна код разних надлештава, у колико она више одговарају као заједничко средство пзвеспој групн односа као шнроЈ целини, не у колпко j’e та категоЈшја односа, у јачој међусобној везн и по природи њихове садржпне, п по већој сличности циља. коме теже. На тај начин, с-ва надлештва једнога ресора, почев од централе на до носледњег потчпњеног надлештва, посматрана свако за се. и ако свако од њнх има огранпченији круг односа п иоступања, у којима се сме да јави његова службена актнвност. — имају већу сличност односа, због сличностн циља, коме, једно у ширем, а друго у ужем обиму служи, иа зато и јачу ириродну међусобну везу од других надлештава. Тпме се оиег објашњава, да свако од тих надлештава, п ако, носматрано са гледишта Формалне п матернјалне надлежностн, носи донскле тип досга видно истакнуте самос-талностн дејствовања, да та самосталност не иредставља нпшта друго но само један саставнн цео целнне, тако да је самосталност сваког од њпх у ствари условљена везом са другим надлештвом, п да тек та органска веза евију њпх даје и условљава живот целокуиног организма. Ту лежи нзвор оног великог начсла. које је основно за корисну организацију државне службе, да та органска веза делова не смс да буде непримећена и код сваког нонаособ п код свију као целпнс. На овој основи оиет с-равњен један ресор службе са свима својим иотчињсннм надлештвнма, нрсма таквој истој груии надлеиггава другога ресора, истииа нредставља јачу иодвојеиост односа. далеко самосталније кретање у њнховпм мсђусобнпм однос-има, алп нп тада, никако до ступња, да ова подвојеност пде до потнуне самосгалности. Нстичемо, само ради примера, Факат, да бн врло тешко бпло нриметити односе службсне везе, која може иостојати измсђу конзисторије као надлешгва п Министра Народне Прнврсде. Ово бива из означеног и начелно мотпвисаног разлога, да је та веза јача, у колико је ирирода односа надлежности више слична н у колпко су циљевн, који те односс обележавају, сличннји. II ако пространство цпљсва, обележава п круг тнх односа, и чини главну разлику између внше надлсштава слпчне ирироде, једнога ресора, ппак те слпчиости код њих, као једне карактерпстичне целннс односа, нсстаје све внше тамо. где се она хоће да сравнп са односнма сасви.м стране области, ДЕЛО III 32