Delo

НАУЧНА АРОНИНА VIII Пнтернаццоналнп хпгијенскп п демографекн конгрее — у Пештп. На 1500 декара са свију крајева света скупнло се на овај конгрес, ко п је по своме смеру од великог значаја. Нн внше ни мање, но да сс пронађе начин. како да се заразннм болестпма стане на пут — то јо главнп задатак хигијеме а познавати живот разнпх народа — то је зададак демографијб. Да се види како један народ жпви. треба вароши а нарочито npeстонппу оставити п кренутп се дубљс у правн народ — а то еу села II ако сам пре 15—16 год. пола године у Мађарској живео, нпак сам са свим друкчнјим очима тада тај народ носматрао. 21 Августа по иашем бнле су у Пешти саме неке свечаностн: Отварање конгреса царевим братом. а у вече се ншло у двор, ' iipn свршетку овог одељка види he се; како су гости у двору насели). Да мп не бп тај дан узалуд ирошао, ја изберем за излег мађарску Шумадију. Како је тога дана била недеља то је сав народ био код куће. У друшуву са ]едннм иензионнранпм мађарским учптељем, који мало нагуцаше немачки, зађосмо по селпма, где чистп Мађарп жпве. Села су сва у Мађарско) ушорена. Куђе су пм од набоја, као што код нас Канађанн нраве куће где се населе. Кућа нашег сељака је впша, а. због тањих дуварова, згоднпја за проветравање. КомФОрт (намештај) у мађарског сељака је у опште бо.љи но код нашег. Најснромапишји мађарски сељак има свој кревет. Јастук и покрнвка му јс од перине. Много шкоди кућн мађарског сељака што ннје бар за један нод пзднгнута, но му је патос раван са зе.чљом п због тога многе су куће влажне. У носледње времс сиро.машннји нашп сељаци почелн су на овај нсти начнн да граде куће. До собемујс кујна, махо.м са узиданим шпархердом, а у крајевпма где шуме нма, нма и отвореннх оцака за еушење меса н лстњу унотребу.