Delo

КРИТИКЛ II БНИЛНОГРАФНЈА М5 ЖивковиК Мита. Сарајево од евог постанка до данас Написао — — директор у гимнасији. Пожаревац, штампано у штампаријп Михаила Костића, 1894. — На 8-ни, стр. 160. 0 Сарајеву, као год н о другпм местнма, у којпма Србн жнве, у нашој лнтературн не беше носебнога дела, ма да у себн нмађаше дражн, на које ie требало скренутн нажњу. Ко је хтео да сазна што год о њему, морао је, хтео не хтео, нревртатн разна дела, да бн колнко толико пшченркао н задовољно своју жудњу за сазнањем. Пре неколико годнна донссе лБ11аство‘6 органдрушгва Св. Саве, у својој IV књнзи првн овећн чланак о Сарајеву, те у неколнко одговорн првој иотребп. Тај чланак пз пера је Мите Жнвковпћа; он беше нотка овом раду, једннственом, може се рећн, ове врсте у нашој књижевностп. Њему хоћемо да посветнмо неколпко редака те да уиознамо читаоце с њпм а п да скренемо нажњу пишчеву на нске недостатке, које опазнсмо. Рад овај Жнвковић је ноделпо на шест одељака. У ирвом одељку говорн о Сарајеву с нсторнјске п геограФијскестранепзносећи према градпву, што му је стојало па расположењу о постанку и нмену, о трговинн, о нзвору богаства, о занатпма, о положају u о климп. Друш одељак од стр. 15.—24. обухвата управу u власти, иовлачећи уз то разлику пзмеђу чиновника иод турском владом u под аустрпјском у иостуиању према католицнма, мухамеданцнма п православнима. У треКе.ч одељку (стр. 25 до 49) говорп о главнијим зградама и знаменнтостпма сарајевским , а не пропушта да коју рече п о улицама п о кућама, као п о намештају соба. Четврти је одељак највећп,- у њем иде говор о становницима. Како је у Сарајеву становннка од трп вере, а уз то још нма н Јевреја и Цпгана, то је тај одељак рашчланио у пег пододељака, па у сваком говорн понаособ о сваком од њнх. У свом излагању и прнчању највнше се задржао код Мухамеданаца и Православних. У иретаоследње.ч одељку (од стр. 121.—127.) пзносн нсшто старпна, које сс налазе плн налазнше у општпнском музеју : а у иоследњем нрнча нсторпју окунацнје. Овај одељак завршн одломком једне песме, која оисва буну Хаџп Лојнну. Ову пес.му, као н трн иесмпце, што утка у нрнчање о обпчајима нравославних, саопштпо је п у свом раннјем чланку, а прибележио их је у Сарајеву. Од стрлне 140. па до краја стр. 160. штампао је као додатак : пмена валија у Босни. о пмену Босна п неку о стећцнма. Додатак овај правда тпм. што „ће добро доћн псторнку, јер говорп о стварнма, icoie се тичу Босне у онште“. Менп сс чпин, да је ово све бнло ненотребно, јер ово што нам саопшти ннје нпшта ново. Пмена валија нозната су всћ нз раније, те овим не добпвамо ле нншта. Тумачсње речн „Босна“ нзрађено је ио другом. те такођер п оно ннје пзазвала нотреба Једино у додагку о стећцима нма нечег п ппшчева, истпчући и себе за бранноца онога мпшљења. да су стећцп иравославннх, а не богумила. Разлозп, који су наведени у прплог тому, такођер нс новом. мпшљењу, ннсу нп толнко јакн да заљуљају заЈедннчко мпшљењс, а нскмо ли да га оборе.