Delo

Д Е Л 0 516 На крају књиге додано је дванаест ФОтограФСкпх сннмака. а у ночетку је слика Сарајева — гледајући с тврћаве. II саме корпце нис-у без слике, али бисмо волелн да је нема, јер нп израда ни комиозпција сама не задовољава. ФотограФСкп снимци су врло ленн : већииа од њнх је иозната. Ко ннје био у Сарајеву, а хоће да га нозна заједно с његовнм становницима. нека прочнта ову књнгу, у којој ће наћп, као што се из онога што је наиред изложено може нриближно видети. не само опшнрзн опнс Сарајева п његових знаменигостп већ и говор о животу Сарајеваца свнх вера и о њиховнм обичајима. Нричање је доста лако п донекле заннмлшво; алп ипак нма доста места, која се одликују сухопарношћу. Впше нојетичног излагања не би било од штете књнзи оваке врсте. Књига ова но предмету свом заслужује да у свима тим крајевима срнства нађе својих читалаца, те да нисцу да могућност да паз1 нриреди друго пздање овога дела. Да бп оно боље и савршенпје било од овога, пзнећемо шта треба, но мом мишљењу, нзменнти и додати. У српској књнжевпости било је већ неколпко књнжевника — Сарајеваца, који су оставили трага у њој са свога рада. 0 Сими Мнлутиновићу, о Костантину Хаџи Гпстпћу, као и о Николи X. II. Бесаровићу не нађох ни речце. Тим умннм радницима као и другим виђенпјнм људпма — добротворима и т. д. треба посветитп коју странпцу. Слика града Сарајева тим би била иунија и потпунија. — Нсколпко речн више требало је посветити и листовима, којп у Сарајеву излазе, а нарочито „Босанској Вили“, „Дабро-босанском иоточнику" и „Гласнпку Музеја“. Музеј владин заслужује, да га читаоци боље иознаду, а није требало изгубити из впда ни Фабрике гајтана, својину једнога Сарајевца. Све су то ствари, које треба истаћи ири говору о Сарајеву. Могло се поменути п име иевачком диуштву ко.је помену нисац на стр. 109 У нричању иишчеву има, као што рекосмо, неких ненотнуностп и ногрешности. Гедом ћемо их наводптп. Није назпв Дивковићев Босна Арђентина (стр. 7.); тнм нменом назпвао се само један крај Босне н то од XVI века, када је Босна нодељена на два дела (впдп Monumenta spectantia од 1892. год. стр. 807.). — Нн босански владари нису имали златних новаца, као ни сриски (стј*. 7.). — Казивање о владавпнп Усрев-бега (на ctji. 9, 16) не слаже се с онпм, пгго говорп на стр. 31. Да је заиста првп иут Усрев-бег био валијом босанским од 1Г) 18,—1521 онда како да се објасни, што је бегова џамија, коју он иодиже, довршена 1530. Биће много ближе пстппп тумачење Руварчсво (Стражилово 1888. год. бр. 38.), да /је његова njiBa владавпна бпла у времену од 1523.—1о34.. што се згодно ноклапа и с годнном довршења бсговс џамије. На стр. 36. причајући о старој црквп велн : „Годнно 171!.. кад је владнчанска столица тфенесена у Сарајево, njioninjiCHa је ова црква: тада је иодигнут п позлаћен нконостас (темпло). Кад је почеi ком овога а и iijic ту))ска влада нод кулук градила сарајсвску тврђаву, донуштено беше нравославиим кулучарнма, да у вече. полазећн с рада кући, ионссу