Delo

ц u3 новијих, као што су Горшнн, Корољенко, Надсон. чија су дела. не.ма сумње, од велике литерарне вредностп. При распореду одабранога градпва г-ђа Глушчевпћка се држала правила да треба ићп од лакшега тежему, п с тога је не само прво место уступпла ирозп. него је пазила да тежп саставп нду за лакшпма, и то ће много олакшатп посао учења онпма, који се буду корнстпли овом читанком. Читанцп је на крају додан п речнпк, који је, чинп нам се, могао бптп иотпунпјп. Добра је страна ове Читанке н то, што су све речи и у тексту н у речнпку акцентоване. Желетп је само, да сс. нри другом нздању. унесе у Чнтанку још више п разноврсннјега градпва и да речник буде иотпунпји него што је овај. Ми најтоплпје преиоручујемо ову Чптанку свима који би радп бнли жртвовати мало времена да науче рускн језик, како би се моглн користити богатом руском књижевношћу. Ваља се само ио Будманија 1ј1јској граматаци унознатп са облнцима н најважнпјнм синтактичним особннама рускога језпка. корнстећн се, при гом, обема читанкама г ћс Глушчевићке. Према величннп користн, труд ie запста незнатан. Св. В у z а n t i n i c li e Z e i t s c li т i f t h e r a u s g e sr e b e n v o n K a r 1 Krombacher a. o. Professor an der Universitat zu Mimchen. Driter Bancl Laipzig. Druk uncl Verlag von B. G Teubner, 1894. — Ha 8-ни 648 страна. Стаје 20 марака. Од овога лисга изишло је до сада три књиге. у свакој по четпри свеске. Све се оне одлнкују једро.ч и разноврсном садржпно.м : потврђују не само корисности овога лнста за византиологе већ п за нас саме јужне Словене. Лпст сам заслужује од стране наше с-ваку нажњу : о њему треба нарочпто дуже говорпти особито рад оних, којп немају могућности да га држе: јер наша бпблиотека још ннје нашла за вредно да га набави. С гога ћемо се нрвом прнлнком потрудпти, да све три књнге ближе прикажемо нашим чнтаоцима, а сада хоћемо само да поменемо шта има главнијег и интереснијег за нас у трећој књпзн. У свакој свесцп пма три дела: у једном су расираве, у друго.м реФерати дужп о делпма, која се тпчу впзантпологије а у трећем су библнограФпске нотпце н краћа саоиштења нз областп те науке. Из нрвога дела нарочито треба номснути чланке ове: Der Phyinologusder Moskauer Synodalbibliothek (Карнијева) Etymologisches (од Густава Majepa), Uberzwei u n е rk 1 a r t e Volkernameninder byzantinischen A r m e e (од Карла Најмана), Z u d e n mittelgriechischen S p r i c h v б г t e r n (онст од Г. Majepa, којн овпм допуњује Крумбахерову збнрку ..MitteJgriechischeSprichw6rter, што изиде у Минхену 1893. Ове збирке н радње о то.м могу у многом поелужити за извор нашим пословнцама), Theodorus Laskaris (од Joh. Draseke. Чланак овај пнтерссан је за псторпкс), Die rurnanische Version d e r trojanishen Sage (од Гастера) Нптања o нословнцама у Грка тнче се и чланак Паиагеоргија ,Zu den mittelgriechishen Sprichworternu. У другом одељку реФеровано је о најновнјпм делнма, о једно 16 књига, међу које спада реФераг и на Новаковпћа „Првн основи слов. књпжевностп“ од Решетара. Трећије одељак јако интересан п важан, јер нам даје преглед свега онога, што је дотле изицгло ново пз ге областн са краткпм. а по негде н дужпм ириказом. Тако на пр. нрпказује Г. Мајср Neugriechiche Studien, којо заслужују и нашу пажњу, јер ово дело указује п на словснске позајмнце у новогрчком. УРЕДННК Ст. 31. Протпћ. ИЗДАВАЧ А. 31. ( танојеннћ.