Delo

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ (5) Чпм се сазнало за ункпјар-иокелескн уговор,, Францсска п Енглеска заузеле су одмах позиције према Руснји и пзјавнле су да ни у ком случају neho допустити прпмепу његових одредаба. Независно од воље Портине, од ннтереса отоманске нмперије, оне су истакле своју вољу да од руске инвазпје заштпте опште иптересе европске равнотеже u своје властите иптересе ангажоваие па Мореузима п па Средземноме Мору. Енглескм п Францески ннтереси ннсу међутпм бпли истовегнн, на се с тога нп циљеви које је њихова политика имала пред очнма ппсу могли у свему п до краја иоклапати. II Фраицеска је сад, дошав у сукоб са Руснјом, п наглав у рускоме пмператору непомнрљнвог непријатеља новоме стању које је утврдила у њој јулска револуција, сматрала, исто као п Енглеска, да је неопходпа пстреба, коју намећу интереси опште европске спгурпости, да се рускп утнцај у Царнграду сведе у иормалпе границе п да се Русија одбије од Мореуза и Средземнога Мора. Али поред тога, всћ у томе времену, прилпком првога судара између султана п египатскога паше, Францеска се носи и једном другом мишљу. Следећи замисли, коју је велпкч Бопапарта парочито истакао и уврстио. у ред најсветијих полптичких традицпја Фраицеских својом егппатском експеднцијом, Францеска прима под своје закриље Мехмеда Алију. Францеска је хтела пре свега да Егппат постане незавпсннм од Портс. како бп се у њему могао утврдити неограниченн францескн утнцај. Она је затим кренула gbiim силама. да престпж и власт егнпатскога паше, свога клијента политпчког,