Delo

76 Д Е Л 0 Гледала је v дијете, а у прсима нешто к’о да ће је задавптп. II мати побиједи немајку. Она се полако саже, днже унуче н пољуби га. А Сока иаде иоред ње, те јој иоче љубити ноге и руке. — Мајко, рсче она, од како од тебе одох, ннкад нс бијах ерећна. Он ме је држао само по године, па ме је оетавно н утек о, не знам ни сама, куда. Од тада сам се потуцала по свпјету сама, па најпосле опет дођох тебп. да оиет будем срећна! Баба остави унуче, па загрлн и Соку. А нпје ни мислила, да ће јој кроз који дан мртве очп заклопити.