Delo

ИСТОЧНО НИТАЊЕ 79 казало своје најважније последпце, Епглеска је обратила своју највећу пажњу да заоштрн несугласице између Русије и Францеске, тих својих двеју главних супарница, те да наизменце сваку од њих експлоатпше у корист својих пнтереса Тога радн Енглеска је и у овој прилици пустила Францеску, да се истакне испред ње, као носилац заједпичкнх Францескоенглескпх интереса, повре1)еннх ункијар-искелеским уговором. Францески отправник послова у Петрограду предао је дакле, октобра 1833. год., руској влади ноту, којом се улаже Формалан протест протпву овога уговора. Та нота гласи: «Потписани отправнпк послова Шеговог Величанства краља Францеског добио је налог да испоручи кабинету петроградском дубоко негодовање које је Фраицеску владу обузело, кад је сазнала за закњучење уговора од 8 јула ове године између Ш. В. Цара руског и Падишаха. По уверењу Францеске владе, тај уговор даје узајамним односима између отоманске царевине и Русије известан нови карактер противу кога велике силе европске имају права да се изјасне. Потписаиоме је према томе стављено у дужност да изјави, да ће се Францеска влада, ако би одредбе овога уговора повукле за собом оружану интервенцију Руспте у унутрашње послове Турске, сматрати као потпуно слободна у избору правца држања на које је буду упућивале прилике, понашајући се при том као да тај уговор и не постоји. У исто је време наређено потиисаноме да доставн до знања Царској Влади, да је амбасада Шеговог Величанства у Царпграду предала исту овакву изјаву Отоманској Портии'). На ову комуникацију францеску, која је без околишења објављивала Русији, да Францеска и њезини нови савезнпцн, не допуштају Русији, да према својим потребама и гтрема својим интересима регулише своје односе са Портом, одговорио је руски канцелар, гроФ Неселроде, одбијајући као атенгат на суверена права Руспје сваку туђинску интервенцпју у уговорне односе Русије са другим незавнснпм државама. «Уговор од 8. јула, гласио ie тај руски одговор, чисто је одбранбеног карактера, и закључен је пзмеђу двеју независних сила у пуној употреби њпхових суверених права, њиме се ме наносн иикаква ll) Видц G. F. de Martens, Nouveau Recueil ев. II. с-тр. 659.