Delo

позреда интересима ма које друге државе

Тај уговор пзмеihvje, то јс истина, природу односа нзмеђу Руснје и Порте. јер он уводи, после дугог непријате.Бства. одкосо интимности п поверења, у којнма he турска влада наћи у будуће јемство за стабплпост. а по потреби и одбранбена средства кадра да оспгура њезин онстанак. У том уверењу. и руковођенп најчистнјим н најнеиптересованпјим осећајима, Њ ГЗ. Цар решпо је, да верно испуин, ако се такав случај појави, обавезе које му намеће уговор од 8. јула, понашајући се при том као да изјава, садржана у нотп г. Лагрене-а (Франц. отправ. послова) и не постојп” ‘). Одиоси су као што се види, били јако запетн п рат пзмеђу Русије и западних сила изгледао је всћ пепзбежап. Али тада се умешао кнез Метерних п њсговпм посредовањем ствар је легла Аустријски капцелар. и ако су се његовн назори н његове жеље у погледу Источнога Питања у свему слагалп са држањем које су заузеле Енглеска н Францеска. није могао допустити, да се Руспја ослаби и да се рускоме престижу у Европп нанесу осетни ударци у времену, кад је још тпњао једва тек савладани пламен револуциони у Европи. Пнтересп леги тимптета н читав мсђупароднп поредак утврђеп на Бечкоме Конгресу, па према томе прс свега п у првоме реду положај Аустрије у Италији п у Германској КонФедерацији, ималп су носле јулске револуције јединог снгурног ослонца у Руспји н у њезином императору. Догађаји, који су наступили после крпмскога рата и услед којих јс Аустрија истиснута п из Италнје п из Немачке иајбољи су доказ, да је кнез Метерних добро сагледао у ситуацију п добро разумео пптересе Аустрпје, кад је крајем 1833. год. спречио рат између Русије п занадних сила, заложив своје јемство, да ће одредба ункијар-искелеског уговора. која даје Русији ираво оружане интервепцпје у унутрашње нослове турске царевпнс. остати мртво слово. Рат је био отклоњсн ; ункијар - искелески уговор остао јо у сили између Русије п Турске ; оли у нсто време утврђено јо било п то да Европа, пз својих разлога п нз обзира на своје интерссе независно од турскпх нитереса, не допушта извршење тога уговора. Питање о исзавиеностп турске царевпне огла) Внди G. F. de Martens, Nouveau Recneil cn. 11. стр. 000.