Delo

82 Д Е Л 0 Порти, као заштитницу бунтовног египатскога паше, иротиву кога се сконцентрисала била сва мржња султанова, она је с друге стране заваравала Русију својим пријатељством, отварајући јој изгледе на заједничку енглеско-руску акцију у Источноме Питању. Цар Никола, иначе пун увиђавности кад се тицало руских животних потреба на Мореузима, дао се завести на овај погрешан пут, не обзирући се на непомирљиву природу руских и енглеских пнтереса. Енглеским посредовањем он се дао склонити да год. 1836. повуче руски гарнизон из Силистрије и опрости Турској једап део ратнога намета, досуђеног јој једренским уговором. И такве концесије руске, у приликама у којима су учињене, у место да појачају веру у руско пријатељство према Турској, имале су само ту последицу, да на Порти јаче утврде престиж и утицај Енглеске ! И ова друга ирилика, која се родила раскидом енглескоФранцеске интимности, пропуштена је и од руске и од Францеске стране. Ни Русија ни Францеска нису нп сад биле у стању, да разаберу своје нраве интересе, те да се, прелазећи преко тренутних предрасуда и заблуда, врате политици споразумног заједничког рада, коју су им налагали њихови најкрупнији интереси, ц за коју је, баш услед турско-египатског спора, терен био спремнији сад него пкад. Лорд Палмерстон је једини видео и где су прави руски и Францески интереси и где лежи највећа опасност за Енглеску. Овога гтута Русија је имала да му послуки нротиву Францеске, пошто је Енглеска исцрнла бнла све оне услуге, које јој је, за тај тренутак, Францеска могла учинити нротиву Русије. II он се одмах бацио на посао да каптира Русију, да задобије њезино пријатељство п да је увуче у своје планове. Францеска, међутим, далеко од тога да учини какав било покушај за сиоразум са Русијом, уиустила се у залудно и с-мешно кокетовање са Аустрнјом ! Фатално слепило. од којега су имале много да претрпе и у непосредној н у даљој будућности и Русија и Францеска! Турска је царевина међутим ишла непрекндно брзим кораком на сусрот бурним унутрашњим догађајима, који су имали да реше н о њезнном опстанку и о интересима и амбицијама великих сила, које су се борнле о превласт на Истоку. Погодба закључена год. 1833 пзмеђу Султана и египатскога паше