Delo

НСТОЧНО ИНТАЊЕ 81 шено је за европско пмтање, п Францеска п Енглеока измењале су већ у овој прилици своје погледе о томе, како је пеопходно, у ннтересу Европе, да се иезавпсност и територијална целокупност Турске заштите од Русије. У следећим годинама између 1833— 1838, разпн догађајп што се збпвају у заиадној и средњој Европп, привлаче на себе главну пажњу и концентршиу око себе главну акцмју европскпх снла. допуштајућн тако да настане мали одморак у Источноме Питању. Последица свију тпх догађаја бнла је. да односп између Француске и Енглеске охладне и да се припреми терен за нове комбинације н нове савезе међу европскпм силама. Францеској новој династији потребнп су били што бржн и што еклатантнији споњошњп успеси ради учвршћења њезниога положаја. Енглеска пак не само да нпје хтела помагати Францеску ни у једном предузећу, које је такав циљ имало, већ је отворено или прикривено чинила свугде и у сваком правцу сметње акцији Францеској у томе смислу, сматрајући у принцииу, да је свако шпрење утицаја Францеског и јачина силе Францеске иротивна енглескпм ннтересима. Енглескн и Францески интереси не само да су дошли у судар и у Шпанији и у Белгијн, већ је Енглеска испод руке подржавала и отпор Абдел-Кадеров противу Францеске окупацпје у Алгиру. Крајем 1834. год већ је и сами Талераи, главни поборник енглеско-Францеског савеза у новом режиму од јулске револуције, световао Луја Филипа, краља Францеског, да тражи себи н Францеској поузданијег прпјатеља ван Енглеске на контпненту евроиском. Од године 1835., кад је лорд Палмерстон по другн пут узео портФељ министарства спољашњих послова, Енглеска у тншини развија најживљу акцпју у Цариграду, наперену такође у првоме реду противу Францеске и њенога утпцаја. Сад пошто су се Францеска и Русија изложиле као главне и непомнрљпве противнице једна према другој, Енглеска није више имала разлога штедегн осетљнвост своје савезнице. Она настаје свим средствима и свим могућним иачинима да на Портн посеје неповерење према Францеској, и да уједно створи мншљење, како је опа, Енглеска, једини п поуздан п моћан пријатељ Турске, којп је п вол>ан и кадар зашгитити је од сваког спољашњег непријатеља. Представ.вајућн с једне стране Францеску на ДЕЛО III G