Delo

88 Д Е Л 0 Непзвеснпст је била пред свпма и за све. II с тога свн супрогнп пнтереси европскпх сила стицали су се пнак у једној жељи : да се још за неко време одложн нови судар између султана и египатскога паше. Али је султан био нестрп.Бнв. 11>егова мржња противу Мехмеда Алпје, његова, жудња да освети срамоту напету пмену њсгову тешким поразима од године 1832, нису се дале обуздати. Свн напори његови били су сконцентрисанп на то, да што пре сакупп и опреми доволжу ратну силу, која ће иопово окушати срећу са египатском војском. II кад је, по његовом нахођењу, куцнуо једва једном тај жељени час освете, сви саветп и све нредставке европских снла бнлн су узалуднп. У пролсће 1839. год. војска је султаиова упала у земње уступљене управи Мехмед Алијиној 21 априла султан је огласио египатскога пашу за одметника и наредпо својој војсци да прелази преко ЕуФрата. II већ 24. јуна исте годпне бпла се код Низиба одсудпа битка пзмеђу турске н егппатске војске, којом је управљао опет Ибрахим паша, син Мехмедов Турска је војска и овога пута била до ноге потучена. Педаће сваке врсте свалиле су се на турску царевину после тога пораза Пегда силну, а сада трошну завојевачку имперпју, која је као необуздана бујица заплавила најлеише земље трпју контмнената. гушио је сад самртннчкп ропац. Жпвотне силе њезине биле су усахнуле Остав.пена самој себп ироиаст њезина била је пеминовна. Шест дана после пораза код Низиба. у најкритичннјем тренутку за своју несрећну империју, умро је султан Махмуд, оставнв трошни нресто османски малолетном својему наследнику, султану Абдур Меџпду. А одмах затим, Ахмед-паша, врховпп командант Флоте турске, ПЈзедао је у Александријп сву поморску силу султанову, егииатскоме наши. ЦарпГ| ад је сад стојао отворен, без пкакве заштнге. Пнтање је једино могло бити још, да ли ће у њ нре ући победнички батаљопн Нбрахнмовп, или руска војска, која бн. на основу ункијар-искелескога уговора, дошла да иомаже султану противу п.егова пепријатеља. Францеска и Епглеска, п ако су се дијаме:рално размимоилазиле у својим смеровпма односно Египта и у својим осећајима односно успеха егппатскога иаше. биле су потпуно сагласно п међу собом п са осталим велнкнм силама,