Delo

Т Р 0 Ј Е Р У Ч II Ц А 13 Уђе Марија, стара слушкиња Николе Н., њпхова кума и суседа, па кроз нлач велп : — Ходите за Бога ! Ходите одмах, е се госпођица помами ! Дошли су : Филип, Маргарита, госпоја Нана, Крстина, Марта.... — Ама, шта је ? . . Је ли горе госпођи Мари ? . . Је лп дошао телеграм опет ? . . питају Аћим и Аница. — Свршено јс ! . . . Ходите ! И Марија побеже . . . Пре недежу дана Нпкола Р имућан рентије, одведе у Трсг своју жену, г-ђу Мару, ла је подвргне једној тешкој операцији, јер лекари у X. беху диглн руке с ње Првога дана после доласка, отац телеграФиса једииици Јелени: „Ирофешури прегледали мајку. Добро надање”. Другога дана : нОиерациун срсћно извршена. Никаква иерикула (опасностн)”. Ш iа је, дакле, сад ? Аћим, Анпца и Славко затекоше око Николине јединице Филипа, Маргариту, њеног течу и тетку, и још неке суседе. Маргарнта нредаде Аћиму последњу депешу, коју он гласно прочита : «Првијем вапором путуј овамо. Нека те прати Маргарпта. Немој се ирепадати. Ннј е тако зло”. Докле је он читао, Јелена, с неисказаним узбуђењем. глсдаше да види истину на свачијем лицу. Маргарита иза ње даваше знакове Аници, и ова рече, тобож мирно : — Мени је са свим јасна ствар. Мами је боже, али јој треба твоја нега, а уз то, одиста, и жељна те је. Жене заграјише да је тако, да је то и њихово мишљење. Јелона тражаше очима Славка, али се он сакри иза оца. Најзад, Аћнм, кад га допаде ред, проговори : — Да је тако, нема сумње, иначе кум Никола јавио би мени. А ти смири се и иди одмах па легни, јер, прва лађа полази сутра у јутро, тачно у осам и по. А ви Маргарита, спремпте јој одмах што треба пртљажића, па . . тако ! Нико се не маче, него настаде мртва тишина. Јелена, плава, стасита девојка, сеђаше на дивану оборене главе На њеном бледом лицу избијаху знаци, који Славку живо напомип.аху њихово заједнпчко детињство. Час као да се одлучила на пешго. час јој се црте расплину од нежности. И Славко впде многе призоре из прошлости. Кад у њиховим дечјпм играма мулкарцп иостајаху сплеџије, Јелена је песницама бранила себе