Delo

Д Е I 0 388 Нови свет који никакав Коломб неће открити, алн на коме станују читаве расе које раде и премишљају о великим и тајанственим проблемима природним. Ма каква била, ова бића нису ни тела без душе ни душа без тела. Створења надприродна и без везе са организмима на земљи. То су становници друкчи по облику, али који живе у друштву, негују науку и уметности; и како им je планета који милијун година старија од наше, то су они давно решили велике проблеме чије решење можда нико од наших на земљн дочекати неће. Земља се њима представља као вечерња и јутарња звезда и игра улогу наше Данице. Можда је добила код њих исту пошту а вероватно да су нам и храмове подигли. Јупитер тамо светли много сјајније, а свечана пратња му и без догледа јасно се види. Сада хајдемо к њему, томе колосу стварања који би, кад би Сунца на мах нестало, знао заузети његово место и снажно владати нашим системом и иокорити све планете па и нашу Земљу, да се око њега окреће. Његова величанственост чини те остављамо читаву масу планетоида који се између њега и Марса крећу као буром разбацано комађе пропале лађе и који у ствари нису ништа друго. Година Јупитерова дванаест пута дужа је од наше, док му ie дан мањи од 10 часова. На северној полутини близу екватора налази се једна рупа, која је толика да би се Земља у њу могла бацити као камен у кратер вулкана. Величина му износи 1234 земљине кугле и док су му сва тела два и по пута тежа, материје су четири пута лакше. АтмосФеру има врло високу, бурну и прожману воденом паром. Осовина му je управна на раван обртања, с тога сезона на Јупитеру нема. (Штета iep су његове даме вечно у истој тоалети). Топлота ја ]ача него овде, што значи: да овај огромни свет још није охлађен као наш и ако се милијуне векова хладио, док се наш није и крила сунчева одвојио. Те према томе живот на њему био ои у зачетку као што беше код нас у доба Protosauiosa и других великих рептилија. Свет у зачетку који ће живети и онда кад се и последње умно око овде буде склопило.