Delo

НЕШТО 0 ЖИВОТУ НА ЗВЕЗДАМА 389 Г1а који би свет, ако не овај, био боље приправљен за стан вишег живота? То је највећи глоб у сунчевој Фамилији, са најбољим положајем своје осовине, обогаћен са пет месеци на којима је живот старији и бољи од нашега — и седи на престолу као шеФ у сред планетских путања. Какви су ту чудни услови спремљени за развиће живота. интелегенције и среће ! Ах ! како ће тамошње становништво бити узвишеније од нашега !,... Срећне обале Јупитерове, ви не ћете нигда знати за беде и невоље под којима још јецају несрећни предели земљини! ви нећете бити залеване мученичком крви, пролеваном толико пута и у име толико разних богова! По вами не ће одјекивати кораци бурних војсака кољући се на заповест каквог недостојног веледостојника, ви нећете бити упрљане кривицама које глад, амбиција и гордост у сваком часу врше код нас! Већ ви справљате на небесима Сједињене Државе огромне републике Богом благословене, које се мирно крећу по светлом етеру, купајући се у благој температури вечног пролећа, гредећи У сред мира и хармоније ка стању савршенства коме се нигда неће приближити наша несавршена и бледа мала планета. Нас увек интересује, да знамо, како je отуд земља виђена. Она је за становнике Јупитера већ изгубљена, и види се само као црна тачка на светлом сунчевом кругу. Још један полет и већ смо на новом и много чуднијем свету. Али ми јуримо страшно брзо. Од Сунца до Земље 148 милијуна Км., од Земље до Марса 76 милијуна, од Марса до Јупитера 544 милијуна а отле до Сатурна још 652 милијуна Км. Са ове даљине Земља је савршено изгубљена, а ми Сатурна видимо као бледу звезду прве величине како се лагано креће по далеком путу, и његова појава, докле год астрологија владаше у свету, беше гледана као знак несреће и нриписиваше му се кобан утицај на нашу судбину. Иначе представљаше Судбу и Време. Који пророк, какав смртни смео би помислити тада, да је та звезда читав свет несравњено већи од нашега, и не само свет, већ група светова састављених као и сама сунчева система из централне звезде са осам месеца, од којих је сваки достојан да буде планета, јер је један од њих већи и од Марса и Меркура. Све то крунисано чудном дијадемом можда једином у свој васиони. Само ово откриће довољно је, па да нас разувери, да је свет само за нас створен.