Delo

392 Д Е Л 0 она, сироти листак земљина џбуна, пред овим осталим сунцима, огромним световима. Да ли смо ми што друго већ кратковечно треперење које се рађа и умире као дах усред огромне хармоније која га не познаје. Пролазимо ли ми као слабе варнице које се за тренут клизају под азурним небом ? Наши осећаји дивљења, среће, пожртвовања за истину, љубави спрам лепога, да ли су што друго већ магловите илузије као прелазне боје сапунских мехура, који се по зраку витлају. Или наша личност сачињава нераздвојни и недељиви део васионске организације ?.... Одговор’те, о, небеса! Одговор’те! о, ви земље бесконачности!... Пре две хиљаде година пита се Сенека: Шта видимо ми од овог величанственог дела ? Биће које управља овом огромном целином, које му је дало основе и разбацало га, то Биће које је само по себи најлепши и најплеменитији део свога стварања, крије се пред нашим погледима, оно се само мишљу појима. Колико других сила блиских овоме Бићу својом природом и моћи нама су непознате, или, што је још чудније, крију се од нас, да ли за то што очи не могу да открију тако Фине супстанце, или што се њихова величанствена светлост крије у дубокој тајни. Колико добитака остаје за идуће векове кад и саме успомене на нас нестане. Има тајни које се не откривају за један дан; Природа их не даје све од једном. Ми мислимо да смо изабрани, а у ствари нисмо ни на прагу храма. Наш век открива неке тајне ; будућност ће наставити наше дело. Шта би рекао данас велики мислилац, савременик Христов и жртва Неронова, кад би видео добитке модерне науке. Рекао би што и онда , да нам остаје још много да научимо. Ако је велика књига нашега знања, колика би била књига нашега незнања ? Узалуд се модерна наука са философијом на челу труди да скине завесу с вечне истине. Та се завеса не подиже, већ само корак rio корак уступа пред нама , а оно што остаје иза ње то је Бечна Истина. — То је Бог.. Новембар 1894. Београд. јЗ^л. ЈЗав.