Delo

М Р А В И „Природа је у најмањем највећа.“ Природа је велпка књига, прошарана најдивнијим сликама. Планете, читави светови, горостасни бреговн са китним шумама, питоми гајеви који се разлежу од веселе песме тица певачица, дубоке долине и кланци, са својим хучним рекама, шарени цветак са вредном пчелицом и марљивим мравком, јесу речи, којима је исписана та џиновска књига! Из ове књиге ја сам узео једну сићушну речицу; покушао сам да оцртам једну сличицу из природе, сличицу, која је оличење вредноће, самопрегоревања, пожртвовања за опште добро; сличицу, у којој се огледа величанствена природа у свој потиуности својој. Та сличица биће живот мрављи. Проучавати природу, правилно разумевати појаве који се у њојзи дешавају, то је ослобођавати се многих погрешних всровања. Проучавати живот животињски, уверити се да животиње раде и мисле гита раде, значи никако не признавати ону извештачену преграду, између душевног живота човечјег и душевног живота бар савршенијих, виших животиња. И доиста, она је сваким даном све мања, а новија посматрања живота животињског, можда ће утрти са свим ту преграду. Bates, Lubbock, Belt, Huber, Espinas, Moggridge, Mac Coock, Biichner ит.д. проучавајући до ситница живот животињски, унели су много светлости у разна питања из природе, и ја износим само једну варницу од те светлости, ja износим само неш^о, из богате ризнице у коју су они слагали своја проматрања п проналаске.