Delo

424 Д Е Л 0 ковине. Овим је попуњено сад што је о овој ствари напред речено. Просто, дакле, померање времена пунолетства од 21. на 24. годину не мења ништа пунолетство оних који су за пунолетне оглашени докле год оно може да се добије и каком индпвидуалном радњом, стараочевим оглашењем и т. д., и пре законом одређенога рока Обрнуто, пак, свима се пунолетство може одузети, који су га добили личним поступцима, оглашавањима и т. д , и не мењајући време иунолетства, ако само законодавац полази с мисли, да се оно никаквом вољном радњом не може стећи до само испуњењем прописнога броја година. Кад, дакле, прохибитиван закон како право у опште из круга вољне радње искључује, кад га он ослобађа утицаја личне воље, кад га он одузима из својине личности, онда он, са свим природно и без повратне силе, дејствује на раније одношаје и уговоре. А кад он искључује само извесне облике вољне радње, а оставља да се дотично право опет може стећи, да опет може бити предмет тековине, онда он не може дејствовати на раније одношаје, т. ј. не може стечено право уништити, јер он суштину, садржину његову, и даље оставља, дакле не уништава је. Разуме се по себи, да прохибитивни закони прве врсте, т ј. они који потпуно искључују какво досадашње право, дејствују само од дана кад се јаве, т. ј. кад закони ностану, и према томе они остављају у важности све оне правне последице које су пре такога закоиа постале, јер прохибитивни закон забрањује само даље трајање извеснога права. Преко тога ићи значило би давати закону повратну силу. пошто се личност може и мора само томе да потчини: да ово или оно право не постоји од дана кад га као неправо огласи правна народна свест, и односно законодавац као њен израз. Опет неколико примера. Гвдине 528. Јустннијан је издао био закон, да се дотадашња интересна стопа од 120ј° спусти на 6°0. Једну годину доцније он je изречно додао: да је намера законодавца била новом закону потчинити и све уговоре о интересу који су и пре закона тога постали, и од њега ослободити само оне интересе којн се имају да плате до тога закона. Прохибиција је, вели Ласал, овде била тотална. Право на веће интересе са свим је искључено иникаком се вољном радњом више не може стећи, за то је са свим правилно и нашој тео-