Delo

УСТАВНА И ДРУШТВЕНО-НОЛПТИЧКА ПИТАЊА 431 да измени. Исто је тако потребно да је та вољна радња трајна — до самога уништења прохибиције. Али при том. опет, ваља правити разлику између Фактичке промене и промене иравне, т. ј. између уклањања прохибиције лнчношћу под владом прохибитивнога закона, и уклањање нрохибиције правним путем, укидањем самога прохибитивнога закона. Последнце у једном п другом случају нису једне исте, т. ј. конвалесцирање није у оба случаја једнакога обима, или боље рећи једне снаге. За што — то ћемо видети мало доцније. Сад да наведемо пример један. По римском праву брак ie без важности : ако је муж малолетан, или ако je сенатор ослобођени роб, или ако је који провинциски чиновник узео за жену провинцијалку. Али по истом том праву брак такав добија важност, ако сенатор изгуби звање, чиновник да оставку и малолетан муж дође у стање пубертета — а брачно стање дотле није престало. Овди је, као што се види, законска нрохибиција Фактички уклоњена: губитком службе, оставком п пубертетом. Закон je остао. Брак забрањени добио је важност тиме, што је Фактички уклоњена једна прохибитивна околност. II он је добио важност од дана саме иромене а дотле се сматра као да није ии постојао, јер га закон који још важи није ирпзнавао. Дејство ове промене Фактичке не обухвата последице које су пре ње наступиле, и деца дотле рођена остају и даље незаконита. Осим тога дејство од ове промене јавља се само тада ако је Фактичко брачно стање, воља супружника, трајало до саме оне иромене. Јасно је и то, да је закон сам пмао материјалну прохибицију а не само Формалну : он је забрањивао сам брак сенатору који је био ослобођени роб, чиновнику који је хтео узети провннцијалку и ономе који је малолетан. Брак је овде, дакле, конвалесциран једном Фактнчком променом. Кад у истом том случају узмемо сад да наступи промена самога закона, да се она прохибиција правним путем уништи, онда конвалесцирање брака које се јавља као иоследица уништења те прохибиције има јаче последице, јер сад брак, који пређе није важио, постаје сам по себи важан, нова правна свест сматра да је он могао још у почетку важности имати, и за то она од дана своје појаве, т. ј. од дана важности новога