Delo

480 Д Е Л 0 Ако је, дакле, развод брака наступио, па дође нов закон који развод брака у опште не допушта, он на већ раздвојене не може дејствовати премда се он дотиче самога бића права те би онде где, као по Франц. грађ. закону, развод не врши судија но други чиновник, он пуноважну пресуду, ако само није извршена, уништио. Али стање безбрачности није новим законом уништено но само известан начин да се до њега дође од стране ожењених и удатих. Један пут дато већ нритежање тога стања које нови закон оставња не дирнуто, прохибитиван закон не може дирати. На том истом основу почива и то, да нови закои о доказу који муж мора поднети жени да дете једно није рођено у браку истина дејствује одмах на децу која су рођена, ако нови закон доказ отежава, али никако ако он доказ олакшава. Ако се доказ отежава, мужа нови закен погађа само у једном законом овлашћењу од кога он дотле никакву употребу није учинио. Мимо то такав закон има строго принудни карактер: не одрицати се у браку рођене деце — изузимајући само случајеве где је још доказивање допуштено. Ако се, пак, новим законом доказ за одрицање детета олакшава, онда он на рођено дете не може бити примењен, јер је дете задобило вољном радњом, на основу начела репрезантације родитељске, стање законитог рођења, те за то закон не може прохибитивно на њега дејствовати, пошто је оп управљен само на известан начин задобијања тога стања а не против самога стања. После овога у параграфу 10. Ласал расправља још неке врло важне појаве и случајеве, који су допуна самој теорији. Питање је о дејству укидања прохибитивних закона и отклањања прохибитивних прилика, које спречавају да једна вољна радња има правну важност. Уништењем прохибиције она може, накнадно, да добије иравну важност — да се конвалесцира. Само је за то потребно да воља, и ако не у правноме облику, постоји, и да прохибиција њену садржину не доиушта, да се она дакле односи на сам постунак, а не само на правни облик, који личност може